Bez stana zbog tuđeg duga
Slučaj ratnog veterana Božidara Milosavljevića (88), pukovnika u penziji iz Beograda, ponovo je ustalasao srpsku javnost i podsetio na potpunu pravnu nesigurnost koja vlada u Srbiji.
Ovaj, kako sam kaže, učesnik svih ratova od 1941. godine, u opasnosti je da izgubi stan koji je pošteno kupio, samo zato što ga nije blagovremeno uknjižio.
Pukovnik Milosavljević je dobio obaveštenje da će njegov stan biti ponuđen na javnoj prodaji. Sve to da bi javni izvršitelj naplatio potraživanja banke, odnosno namirio dug Slobodana Ivanovića, koji je pukovniku Milosavljeviću prodao nekretninu.
Jedina Milosavljevićeva greška je bila što odmah po sklapanju ugovora i isplati nije otišao u katastar i upisao se kao vlasnik.
To je istovremeno i upozorenje svima koji odlažu upis vlasništva nad nekretninom u katastar.
Platio poreze
Stan od 36 kvadrata na Vidikovcu Milosavljević je kupio od Ivanovića 2016. godine.
U kupoprodajnom ugovoru koji je overio notar nije navedeno da na nakretnini postoji neki teret, zabrana, niti hipoteka.
Zakon po svojoj meri
Sudije i pravnici koji su pisali zakon o javnim izvršiteljima, potom su postali i sami izvršitelji. U medijima se već javljaju tvrdnje da su oni očigledno prilagodili zakon sebi i svojim prohtevima.
- Isplatio sam ceo stan, porez na prenos vlasništva, kao i porez na imovinu za 2016. i deo za 2017. godinu. Preveo sam komunalne račune na svoje ime: za Infostan, telefon, struju - priča Božidar i teško uzdiše.
Godinu dana nakon overe ugovora o kupovini i useljenja u stan, Božidar je shvatio da je u problemu.
Naime, u junu je saznao u katastru da je za njegov stan dva meseca ranije podnet zahtev za upis promene, a na osnovu naplate duga banke od prethodnog vlasnika stana.
Tada je tek shvatio da je Ivanović, od koga je kupio stan, dužnik koga je tužila banka.
Ivanović je banci dugovao novac još od 2011. godine, a sve do juna 2017. banka nije uspela da naplati potraživanje.
Javašluk službi
- Ja zbog godina nisam odmah preveo vlasništvo stana na sebe. Smatrao sam da sam kupio stan od poštenog čoveka, računao da je ovo pravna država i da su ljudi pošteni. Sad vidim da sam bio u zabludi. Nije problem u meni već u celom sistemu - razočarao se pod stare dane pukovnik Milosavljević.
Nestručnost i javašluk službi i naivnost građana svojstveni su u Srbiji. Advokat Miroslav Vasić kaže da su ovakvi slučajevi, nažalost, nisu retki.
- To što je potpisan ugovor kod notara ne znači ništa pred zakonom. Vlasništvo nad nekretninom ili zemljištem ostvaruje se po zakonu tek kada se upiše u katastar. Može se na sudu kasnije dokazivati pravo, tužiti prevarant, ali to ne odlaže izvršenje. Problem je što građani malo znaju ili ih notari pri potpisivanju ugovora ne pouče da vlasništvo odmah uknjiže jer je tek tada reč o pravom vlasništvu. Kod neuknjiženih nepokretnosti je ugovor dovoljan, ali takvi objekti mogu nažalost da se prodaju po nekoliko puta, jer nisu u katastru - objašnjava Vasić.
Zaštićeni falsifikator
Pre samo desetak dana iseljena je porodica Maurer iz stana u Beogradu. Njima je policija obila bravu po nalogu izvršitelja uprkos tome što su se ispred zgrade okupile komšije i mediji. Silvana Maurer izjavila je da su policija, sudstvo i tužilaštvo upoznati da je bivši podstanar uz pomoć falsifikovane lične karte podigao hipoteku na njen stan.
Podbacili država i notari
Većina ovih problema u Srbiji nastaje zbog toga što građani, ali i notari ili agenti za nekretnine, nisu vični poslu kojim se bave. Advokat Vasić podseća da se godinama pričalo kako će notari poboljšati pravnu sigurnost, ali da se ispostavilo da to baš nije tako.
- Građani često ne shvataju ozbiljno zaštitu svojih prava. Notar garantuje svojom imovinom, ali samo validnost ugovora, a to što niste upisali imovinu u katastar, njega se ne tiče. U toku su razgovori o promeni zakona, po kojoj bi notari bili ti koji će nepokretnost iz ugovora upisivati u katastar. Međutim, to će samo još više poskupeti cene njihovih usluga. Najbolje bi bilo da smo primenili model koji se pokazao uspešnim u Nemačkoj i Austriji. Tamo beležnici i advokati rade zajedno - dodaje Vasić.
On opisuje slučaj u kom agent za nekretnine nije proverio dobro da li je neki stan prodat.
- Klijent je uplatio kaparu, a kada su došli kod notara da im overi ugovor ispostavilo se da je nekretnina već prodata. Sada se tužimo u tom slučaju - objašnjava Vasić.
Druga vrsta problema je u Agenciji za privredne registre. Naime, advokat Vasić kaže da je bilo dosta slučajeva u kojima su pojedinci prijavili prebivalište u tuđem stanu.
Čak su s izgubljenom ličnom kartom otišli u policijsku stanicu i najčešće bez problema i prisustva vlasnika prijavili prebivalište.
- Onda na osnovu toga u Agenciji za privredne registre osnuju firmu i posluju do bankrota, pa se razbeže. Tada izvršitelji dolaze da popisuju i odnose stvari, a da vlasnik ne zna šta ga je i zašto snašlo. Sve to je nemar i lako je rešivo ako postoji želja - kaže Vasić.