Zašto Srbija ima najveće socijalne razlike u Evropi?
Republički zavod za statistiku objavio je rezultate Ankete o prihodima i uslovima života u Srbiji prema kojoj je Srbija društvo sa najvećom nejednakošću u Evropi. Stalno slušamo priče o povećanju plata i penzija, o porastu zaposlenosti, o stotinama miliona evra stranih investicija, o sjajnim ekonomskim rezultatima koje Srbija postiže pod vođstvom Aleksandra Vučića i - onda odjednom stigne podatak da 70 posto zaposlenih prima manje od prosečne zarade, piše Radio Slobodna Evropa.
"Stanje je još gore"
Jovo Bakić, docent Filozofskog fakulteta kaže da ga nisu iznenadili rezultati te ankete.
- Nisu, zato što je jedno ranije istraživanje Eurostata, koje je analizirala koleginica Maja Krek, pokazalo da je stanje, zapravo, još gore. Prema tom istraživanju, oko 80 procenata stanovništva Srbije prima manje od prosečne plate koja iznosi 390 evra, a čak polovina stanovništva prima manje od 212 evra. To je potpuno poražavajuće - ističe Bakić.
Kako je moguće da je socijalna nejednakost u Srbiji tri puta veće nego u bivšim komunističkim zemljama - Češkoj i Slovačkoj, da ne govorimo o razvijenim evropskim zemljama?
- I u Sloveniji je društvena nejednakost tri puta manja nego u Srbiji. Ne samo u Češkoj i Slovačkoj. U Srbiji se jedna grupa oligarha izuzetno obogatila pod maskom nacionalizma i žrtvovanja za interese nacije. Ona se tako snažno ustoličila da teško može da se detronizuje - kaže Bakić.
"Vlast građane svodi na bednike"
Profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže da "ova vlast vodi klasičnu neoliberalnu populističku politiku koja povećava društvenu nejednakost.
- Socijalne politike gotovo da i nema, a poreska politika najviše opterećuje one koji najmanje zarađuju. Kad sve to saberete dobijete socijalnu strukturu na čijem je vrhu mala grupa koja zarađuje četiri do pet, pa i više hiljada evra mesečno, sledi tanki sloj sa primanjima od 1.000 do 3.000 evra - koji ćuti ili aminuje politiku režima - i na kraju imate ogromnu masu od 70 do 80 procenata ljudi koji žive na ivici bede. Na samom dnu je 10 posto onih koji su ispod granice siromaštva - objašnjava Stojiljković.
- Ovih dana mi je jedna gospođa koja živi u Kumodražu pričala da su tamo uoči beogradskih izbora delili po kilogram ulja i šećera i gumene čizme. Kupovali su glasače gazeći im ljudsko dostojanstvo. Umesto da građanima obezbedi da mogu dostojanstveno da žive od svoga rada, vlast ih svodi na bednike i onda pred izbore sitnim poklonima kupuje njihove glasove - kaže Bakić.
"Čega se pametan stidi, budala se ponosi"
Stojiljković kaže da u Srbiji dugo traje proces propadanja, koji je započeo još devedesetih godina i koji je doveo do ove sadašnje situacije.
- Srbija se reklamira kao zemlja koja ima obrazovanu, jeftinu, disciplinovanu i poslušnu radnu snagu. To vam je kao u onoj narodnoj - čega se pametan stidi, tim se budala ponosi. U drami preživljavanja koja je postala naša svakodnevica, nestaju profesionalni integritet, dostojanstvo, stid i sramota. I nije onda čudno što toliki broj mladih, obrazovanih ljudi odlazi - kaže on.
- Mi imamo jedan do srži korumpiran sistem koji uništava ljudsko dostojanstvo i ljudske karaktere. To je jedan od razloga zašto Vučić dobija toliko glasova. Drugi razlog je klijentelizam. Kad SNS nekog zaposli, on ima obavezu da cela njegova porodica glasa za vladajuću stranku. I ne samo članovi porodice, nego i kumovi i prijatelji. Na taj način se širi klijentelistička mreža - objašnjava Bakić.
- Srbija je dotakla neku vrstu dna. Zarade se više ne mogu držati na tako niskom nivou, a da to teško ne pogodi privredu zemlje. Mnogi su se pomirili s takvim stanjem i navikli da trpe, ali računam da će pre svega mladi želeti da izađu iz tog okvira i da nećemo više slušati studentsku krilaticu koju slušamo od devedesetih - samo da diplomiram, pa da emigriram - zaključuje Stojiljković.
