Forum u Banjaluci: Dijaspora da uđe u politiku
Učesnici Prvog foruma dijaspore, održanog minulog vikenda u Banjaluci, poručili su da žele da budu ozbiljnije shvaćeni u matici, a posebno u Srbiji koja se ukidanjem Ministarstva za dijasporu i Kancelarije za dijasporu udaljila od svojih ljudi u rasejanju. Zbog toga je Prvi forum dijaspore dočekan sa velikim odobravanjem i sa zajedničkom nadom da bi ovakav odnos matice prema rasejanju mogao da se promeni.
Danijela Sremac iz SAD, kandidat za predsednika Srbije na prošlim izborima, izrazila je posebno zadovoljstvo što je Srpska pokrenula inicijativu prema dijaspori, podsećajući da je ona za vreme studentskih dana bila prvi predstavnik Republike Srpske u Americi i da se borila za srpski narod.
- Meni je srce puno što je predsednik RS Milorad Dodik pokrenuo ovu inicijativu pre Srbije, da je pozvao naše ljude iz rasejanja da se dogovore o zajedničkom radu na nacionalnim interesima i što je tako podstaknuto jedinstvo srpskog naroda - kazala je Danijela Sremac.
Ona je istakla da bi ovakvi skupovi trebalo da se održavaju najmanje jednom godišnje.
- Volela bih da vidim da dijaspora, a širom sveta ima oko četiri miliona Srba, dobije i političku moć u matici, da bude zastupljena u Skupštini i da se osnuje Odbor dijaspore koji bi bio u redovnom kontaktu s Vladom RS. Mislim da je vrlo poželjno da se dijaspora i politički angažuje. Pokušala sam na predsedničkim izborima u Srbiji i videla koliko je teško. Mislim da politički proces mora da se poboljša, da mediji budu slobodni i da se ukinu neki zahtevi poput "notarizacije", što nas iz dijaspore sprečava da se kandidujemo - rekla je Sremac.
Na skupu u Banjaluci bili su i Srbi koji su uspeli da se politički angažuju u zemljama u kojima žive. Oni su pozvali naše ljude u rasejanju da krenu njihovim stopama. Ivica Jović iz Eponea, zamenik gradonačelnika tog mesta u Francuskoj, rekao je da je dijaspora dugo čekala ovakav skup u Banjaluci.
- Došao sam ovde s namerom da iznesem svoje skromno iskustvo. Integrisanje u francuske političke institucije i društvo bitno je za dijasporu. Tako može da se pomogne. Bitno je da upoznamo francusko društvo sa pravom slikom srpskog naroda - rekao je on i dodao da je to u interesu oba naroda i u interesu obnavljanja srpsko-francuskog prijateljstva.
Nemanja Damnjanović, prvi poslanik srpskog porekla u bečkom parlamentu ističe da je već godinama ukazivao na potrebu jačanja veze matice i dijaspore. U Banjaluci su, prema njegovim rečima, napravljeni prvi koraci u tom smeru.
- U Beču živi oko 85.000 Austrijanaca srpskog porekla i boli me činjenica što sam ja prvi poslanik srpskog porekla. Predložio bih mladima da se politički aktiviraju. Gde god postoji zdrava politička snaga lako ćemo raditi na ekonomskom i kulturnom razvoju, a ujedno će nas i matica shvatati ozbiljnije - naglasio je on.
Dušan Aleksić, predsednik Saveza Srba u Italiji i "Sloge" iz Vićence, smatra da je forum u Banjaluci bio signal ne samo za dijasporu, već i maticu Srbiju da treba vratiti Ministarstvo za dijasporu.
- Ovakve stvari moramo raditi ozbiljnije, jer Ministarstvo pokazuje da dijaspora nije zapostavljena. Kancelarija za dijasporu nije imala dovoljno mogućnosti da isprati potrebu dijaspore. Nadamo se da će u budućnosti Srbija prepoznati da su neophodna takva okupljanja dijaspore - zaključio je Aleksić.
Podrška vladike Andreja
Episkop austrijsko-švajcarski Andrej izrazio je zadovoljstvo što je matica pokazala veliku naklonjenost rasejanju. On je istakao da inicijativa koja dolazi iz Republike Srpske mora imati punu podršku Srpske pravoslavne crkve.
Vladika je na skupu preneo spremnost crkve da stavi na raspolaganje svoje prostorije za organizovanje nastave, kulturnih manifestacija i svih drugih vidova aktivnosti sa ciljem očuvanja srpskog identiteta.
Iskustvo Arnoa Gujona
Okupljenima se na skupu u Banjaluci obratio i francuski humanista Arno Gujon koji je preneo iskustvo na polju humanitarne pomoći, a u nadi da će tako inspirisati i druge.
- Mislim da svako od nas ima empatiju, ali ponekad nedostaje da pređemo sa reči na dela. Nije potrebno imati ogromne ciljeve, već nešto konkretno i realno. Da krenemo malim korakom, a kada se krećemo, onda nema više nazad. I malim koracima može daleko da se stigne - poručio je Gujon.
