Rasejanje traži veći uticaj
Dijaspora želi da bude ozbiljnije shvaćena u matici, posebno u Srbiji, koja se ukidanjem Ministarstva i Kancelarije za dijasporu, ali i Skupštine dijaspore, udaljila od svojih ljudi u rasejanju.
Zbog toga inicijativa Republike Srpske sa Prvim forumom dijaspore, koji je prošlog vikenda održan u Banjaluci, daje nadu da bi se, barem u Srpskoj, taj odnos mogao promeniti, ocena je učesnika foruma iz raznih krajeva sveta.
Prvi forum dijaspore u Banjaluci, održan na inicijativu predsednika RS Milorada Dodika, okupio je više od 100 predstavnika dijaspore iz 20 zemalja sveta.
Svi su jedinstveni da je neophodno učvrstiti odnos matice prema Srbima u rasejanju, koji su prvi ambasadori Srbije i Srpske i koji mogu da doprinesu razvoju matice.
Temelj saradnje
Đorđe Kužet, privrednik iz Belgije, ocenio je da skup u Banjaluci može da postane temelj za buduće čvršće odnose matice i dijaspore. On je rekao da je važno da postoje čvrsti odnosi sa maticom ukoliko se želi sačuvati srpski identitet u rasejanju. Takođe je naveo i da dijaspora može da bude veoma korisna u privlačenju investicija jer njeni predstavnici poznaju teren u matici i najbolje mogu da prenose vrednosti naše matice ulagačima u inostranstvu.
- Svaki naš čovek u dijaspori predstavlja ambasadora svoje matice - poručio je Kužet.
Dr Dario Vidojković iz Nemačke ističe da je možda prerano sada govoriti da li je ovaj skup bio istorijski, ali je svakako već moguće reći da je veoma bitan za budući odnos matice i dijaspore.
On je dodao da je, kad se uzme u obzir koliko dugo već postoji Srpska, bilo krajnje vreme da se organizuje skup za učvršćivanje veze s dijasporom.
Vidojković je naglasio i da je sastanak poslužio da se sagleda kako dijaspora može da doprinese jačanju RS, ali i obratno.
Vidojković je, istovremeno, ukazao da su se dogodili propusti u organizaciji, zbog činjenice da na skup u Banjaluku nije pozvan Ivan Kostić, predsednik Odbora za Srbije u dijaspori i regionu Narodne skupštine Srbije, kao i predstavnici Uprave za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
- Ti propusti pokazuju da smo na početku, ali istovremeno i na dobrom putu, te da imamo još mnogo toga da uradimo - kazao je Vidojković.
On je kritikovao što u izradi Deklaracije o očuvanju srpskog identiteta nije bila uključena dijaspora, iako se taj dokument tiče upravo nje. S tim u vezi je naglasio da je neophodno da se u izradi Deklaracije mora paziti da to ne ostane samo mrtvo slovo na papiru, već da je Deklaraciju moguće primeniti.
- Moramo videti kojim merama možemo da se borimo da se ne desi ponovo razbijanje ćiriličnih tabli u Hrvatskoj i slično. Deklaracija mora sadržati mogućnosti za delovanje - objasnio je on.
Srđan Mladenović, savetnik predsednika Srpskog saveza Švedske i nekadašnji delegat u Skupštini dijaspore, sa dobrim utiscima napustio je Banjaluku, uveren da će dijalog sa maticom biti nastavljen.
- Naša obaveza u rasejanju jeste da pokušamo da na svaki način radimo na poboljšanju imidža naše matice i srpskog naroda. Na zapadu imidž Srba, Srpske i Srbije nije bio povoljan - ukazao je on.
Vidoje Purić, delegat u Skupštini dijaspore iz Francuske, naveo je negativno iskustvo dijaspore sa maticom Srbijom.
- Nekada smo imali ministarstvo, nekada su nas mazili, vabili, pričali lepe priče. Dolaskom nove vlasti u Srbiji ostali smo i bez ministarstva i bez Kancelarije za dijasporu. Nemamo više ništa - kazao je on.
Purić je naglasio da je bitno da se nastavi dijalog matice i dijaspore, da se Srbi sastaju i da oni koji su na vlasti ne zaborave na sunarodnike u rasejanju.
- Znaju da nas ima mnogo i nije im u interesu da se ujedinimo, pre svega kad je reč o Srbiji. Nadam se da će Srpska shvatiti da možemo i da treba da budemo na usluzi matici. Značaj rasejanja može da se vidi i na primeru Izraela koji ne bi postojao da nije bilo dijaspore. Zahvaljujući srpskoj dijaspori očuvan je socijalni mir u Srbiji, a pomoć je pružena i Republici Srpskoj - objasnio je Purić.
Letnje škole
Mladenović je na skupu u Banjaluci izneo potrebu za održavanjem letnjih škola za decu iz dijaspore kako bi mogla da usavršavaju maternji jezik.
On je izrazio zadovoljstvo što je na skupu čuo interes vlasti Srpske da institucionalizuju saradnju sa dijasporom kroz zakon o dijaspori.
Međutim, Mladenović je podsetio da u Srbiji iskustvo sa zakonom o dijaspori nije bilo pozitivno, te bi trebalo to negativno iskustvo imati u vidu prilikom izrade zakona u Republici Srpskoj.
- U Srbiji je donet zakon koji nije bio najbolji, a ujedno i nije bio najbolje primenjen. U pisanje zakona u Srpskoj treba uzeti u obzir te negativne strane, kao što su i činjenica da u Srbiji institucije nisu bile dovoljno otvorene za saradnju sa dijasporom - kazao je Mladenović i dodao da dijaspora, zbog svega toga, još ima određenu dozu nepoverenja prema državnim institucijama.
