Pomozimo da deca žive!
U Srbiji godišnje od raka oboli više od 300 mališana, a oko 40 njih izgubi bitku za život. Ni u svetu nije bolja situacija, jer oboli više od 160.000 dece tokom godine, a opaka bolest odnese čak 90.000 života najmlađih.
Na ove poražavajuće podatke podsetilo je Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Oni su povodom Svetskog dana dece obolele od raka 15. februara organizovali humanitarne skupove u više od 40 gradova širom Srbije. Sa gradskih trgova u isto vreme je pušteno u nebo hiljade zelenih balona u čast podrške mališanima koji se leče, ali i kao znak sećanja na one koji nisu uspeli da prežive.
Ovi skupovi deo su kampanje I ja se borim koju je udruženje započelo pre dve godine s ciljem da se poveća podrška deci i mladima, kao i da se započne izgradnja Dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Tokom ove godine očekuje se završetak radova i svečano otvaranje. Nedostaje još samo 17 miliona dinara za opremanje objekta.
Što južnije, to tužnije
U Vranju je organizovan niz kulturnih manifestacija ovim povodom.
- Prikupljane su donacije za opremanje Dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Ovo je veoma značajan projekat za decu s krajnjeg juga Srbije. Do sada su deca i roditelji morali da pređu 370 kilometara kako bi se u Beogradu lečili od raka. Samo zamislite siromašnog roditelja koji autobusom četiri do pet sati sa bolesnim detetom provede u međugradskom autobusu, pa gradskom prevozu u Beogradu, a kad dete završi sa terapijom usledi ista agonija u povratku - rekla je rekla je Danijela Stanković iz NURDOR-a.
Potrebni smeštaj i registar
U Srbiji ne postoji registar dece obolele od kancera. Postoji samo za odrasle. To je dokument koji bi pomogao da se smanji smrtnost kod dece, ali i da se ova opaka bolest suzbije. Takođe je neohodno izgraditi kuće i stanove za roditelje i decu koji se nalaze na lečenju van svog mesta prebivališta.
- Napravićemo još nekoliko kuća i stanova za roditelje i decu koja su na terapiji da ne bi morali da budu sve vreme u bolnici već u atmosferi koja će im bar malo olakšati muke - rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Ona smatra da smo kao društvo odgovorni da sva deca iz zemlje imaju približno iste humane uslove lečenja.
Osim u Beogradu, humanitarni skupovi podrške deci oboleloj od raka, uz pomoć roditelja i mladih iz udruženja, volontera i prijatelja NURDOR-a, organizovani su u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Užicu, Subotici, Kraljevu, Smederevu, ali i mnogim drugim gradovima.
Izlečivo 70 odsto
- Kod dece, uz adekvatnu medicinsku negu rak je bolest koja je izlečiva u preko 70 odsto slučajeva - navodi to udruženje.
Najčešće dijagnoze su leukemija, limfom i tumor mozga. U Institutu za onkologiju u Beogradu leči se devetnaestoro dece, od pet do 18 godina.
Doc. dr Miloš Kuzmanović, načelnik Hematoonkološkog odeljenja Instituta za majku i dete, rekao je da se akutne leukemije ne leče samo u Beogradu, već i u Novom Sadu i Nišu.
- To je model lečenja preuzet iz evropskih zemalja. Timski rad je ono što daje očekivane rezultate - kaže doc. dr Kuzmanović.
Prof. dr Dragana Vujić, načelnik Sterilnog bloka (transplantacija) u Institutu za majku i dete, kaže da transplantacioni tim Instituta u ovom trenutku radi sve oblike transplantacije, uključujući i one najsloženije, kada je jedan od roditelja davalac ili kada je dobrovoljni davalac iz svetskog registra.
Elena pobedila leukemiju
Elena Stanojlović iz Uba danas je vesela i srećna osmogodišnjakinja. Ona je kao beba prošla kroz pakao iz koga izađe mali broj dece.
Nedelju dana nakon što je došla na svet, počeli su prvi problemi, a nekoliko meseci kasnije sačekala je strašna dijagnoza: leukemija. I to redak oblik ove bolesti koji pogađa svega dva odsto dece na svetu. Lekari su rekli roditeljima da se pripreme na najgore jer su šanse za izlečenje minimalne.
- Ona je bila vesela beba, lepo je jela, napredovala je u kilaži, bila je mirna i nikad po njoj ne biste rekli da nešto nije u redu. U Tiršovoj je krenula agonija, lutanje od jedne dijagnoze do druge. Konačna dijagnoza je došla tek osam meseci kasnije - priča Elenina mama Ivana.
Jedina nada za izlečenje bila je transplantacija kostne srži pod uslovom da je neko od članova porodice podudaran davalac. Sreća je pogledala porodicu Stanojlović. Elenina rođena sestra Nevena je bila donor. Iako je operacija bila veoma rizična, sa svega dva odsto šanse za preživljavanje, to je bila jedina nada za život.
Preživela je. Naredne godine života su bile ispunjene strepnjom da li će se bolest vratiti, ali Elena je iz te borbe izašla kao pobednik.
