Golgota od Smirne do Beograda
Priča jedne grčke porodice iz Srbije na najbolji način oslikava tragediju Balkana, njegove propasti, vekove zločina i spasa. Porodica Provelegios je sa obala Male Azije proterana i jedva preživela pokolje, da bi se skrasila na Kosmetu, odakle su opet zbog pretnji ratom i progonom morali da izbegnu u unutrašnjost Srbije, u Beograd.
Vasilios Provelegios rođen je na Kosmetu 1978, u Kosovskoj Mitrovici. Sada živi u Beogradu i predsednik je Građanske stranke Grka Srbije. Kroz život i sudbinu ovog Grka i njegove porodice možda se najbolje vide turbulentna vremena kroz koja je prolazio Balkan i kroz koja još uvek prolazi.
- Moja porodica je poreklom iz Smirne, grada na obalama Male Azije. To je sadašnji Izmir u Turskoj. U ovom gradu na Egejskom moru moja porodica je živela desetak generacija. Bar koliko smo imali u sećanju i pričama predaka. Bili smo uspešna familija Grka u Maloj Aziji, trgovci i ugledni ljudi. Moj predak Aristomenis Provelegios imao je hotel u ovom gradu - počinje ispovest za "Vesti" beogradski Grk.
Miran primorski život u tadašnjoj Otomanskoj imperiji preokrenuo se posle početka Prvog svetskog rata.
- Posle Velikog rata i kolapsa Otomanske imperije došlo je do progona grčkog stanovništva iz Male Azije. Tokom pokolja i progona Grka i Jermena iz Smirne, članovi moje porodice su jedva spasli živote. Pradeda je hotelom platio prevoz barkom samo do broda, ukotvljenog u luci Izmira, kako bi spasao porodicu od pokolja. Ostali članovi šire porodice su stradali. To je bilo prvo izbeglištvo moje porodice - prepričava detalje burne istorije Provelegios.
Potrebna pomoć države
- Srbija je dala manjinama mnogo više prava nego što je uobičajeno u drugim državama. Zato imamo imaginarne nacionalne zajednice, a Grci najmanje od svih manjina dobijaju novca za svoje aktivnosti. Mi dobijamo tri miliona dinara godišnje, a neke druge manjine i po 80 miliona dinara. Potrebno je očuvati i paziti na dugu tradiciju boravka Grka u Srbiji i zato su ova sredstva potrebna - objašnjava Provelegios.
Njegov čukundeda je sa porodicom stigao do Pireja kod Atine, gde se nastanio.
- Početkom Drugog svetskog rata deda je regrutovan i ubrzo zarobljen. Nemci ga odvoze u radni kamp Trepča, na Kosovu i Metohiji, sa još 1.500 zarobljenih Grka. Tu rade u užasnim uslovima do oslobođenja 1945. godine. Deda odlučuje da ostane i nastani se na Kosovu. Naime, krajem rata Nemci su prilikom povlačenja potpuno uništili luku Pirej i tada mu je stradala cela porodica. Nije imao kome i čemu da se vrati, pa je odlučio da ostane u Kosovskoj Mitrovici, gde je posle rata radio u Trepči. Tu je upoznao i moju babu, Srpkinju, kojom se oženio - navodi sagovornik "Vesti".
Vasiliosovi baba i deda su umrli na Kosmetu krajem osamdesetih godina prošlog veka, pred početak događaja koji će izazvati novi progon ove porodice.
- Kada su 1991. godine počeli ratovi u bivšoj SFRJ, otac je odlučio da ne dozvoli da se ugasi porodica, jer smo jedva preživeli Smirnu. Nije želeo da se to dogodi opet. Na Kosovu je već bilo viđeno šta će biti i da se očekuje rat. Tako je odlučio da se preselimo za Beograd. Ovde smo brat i ja odrasli, ovde smo osnovali porodice. Osećam se i kao Srbin i kao Grk. Zato se sada bavimo nacionalnim pravima Grka u Srbiji, kroz nacionalne savete - kaže Provelegios.
Sa još nekim sunarodnicima osnovao je Građansku stranku Grka Srbije.
Nisu prodali imovinu
Nakon odlaska sa Kosmeta, početkom turbulentnih devedesetih godina prošlog veka, porodica Provelegios se naselila u Beogradu. Na Kosmetu su ostavili zavidnu imovinu.
- Na Kosovu smo imali veliku imovinu i nekretnine. Kada smo došli u Beograd, ništa od toga nismo prodali, već je to imanje i dan-danas u našem vlasništvu. Do 2002. godine smo u Beogradu živeli kao podstanari, ali svoju imovinu nismo prodali Albancima ili nekom drugom - ističe Provelegios.
- Naš najveći problem Grka u Srbiji jeste što nemamo nijedan problem. Zato nam i ne pridaju mnogo pažnje. Ovde se svi osećamo kao svoj na svome. Imali smo savete za nacionalne manjine, gde smo razmatrali kulturu, jezik, obrazovanje, ali smo videli da druge manjine prave svoje stranke, učestvuju u vlasti i uspevaju tako da se bolje izbore za svoja prava. To smo i mi odlučili. U Beogradu imamo veliku podršku, ne samo ljudi poreklom iz Grčke, već i Srba. Na lokalnim izborima u opštini Savski venac u Beogradu dobili smo jednog odbornika, koji je sada zamenik predsednika opštine Savski venac. Sada se spremamo za gradske izbore i očekujemo od jednog do tri mandata, jer promovišemo jednu pravu građansku priču. Ono na čemu želimo da radimo jeste da za Beograd prekopiramo ono što je Atina bila pre 50 godina i kroz šta je prolazila kroz transformaciju grada, sa gradnjom metroa i druge infrastrukture. Beograd i Atina su vrlo slični gradovi - navodi Provelegios.
Cilj im je da kroz politiku što više zbliže dva naroda, kao što su kampovi u Grčkoj za učenike iz Beograda i Srbije. Inače, posle ekonomske krize, više od 1.000 pojedinaca i porodica se doselilo u Srbiju iz Grčke.
- To su uglavnom mešoviti brakovi i odabrali su za svoj život Srbiju. To govori o bliskosti dva naroda, kao i činjenica da više od 19.000 Srba živi u Grčkoj. Mi Grci volimo Srbiju, ovo je sada i naša zemlja - završava razgovor za "Vesti" Provelegios.
