Četvrtak 17. 10. 2019.
Washington
80
  • Chicago
    40
  • New York
    80
  • Belmont
    100
  • Atlanta
    110
  • Boston
    160
  • Firt
    100
  • Denver
    110
  • Detroit
    70
  • Dover
    110
  • Hartford
    130
  • Orlean
    70
  • Helena
    100
  • Ren
    80
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    220
  • Portland
    190
  • Salem
    50
  • Santa Fe
    100
  • Tampa
    250
  • Topeka
    60
0
Nedelja 10.12.2017.
21:41
S. Sudar - Vesti A

Ima seoba, smrti nema

U Mađarskom kulturnom centru Kolegium Hungarikum u Beogradu, tokom novembra meseca, priređeno je veče srpske nacionalne zajednice u Mađarskoj. U okviru ovog programa otvorena je izložba slikara Milana Đurića (40), profesora likovne kulture u Srpskoj gimnaziji "Nikola Tesla" u Budimpešti i direktora Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj.

Privatna arhiva
Graditelj duhovnih mostova: Milan Đurić

- To je zaista velika čast, s obzirom na to da su ovde izlagali najznačajniji umetnici Mađarske, kao i to što je izložbu otvorio ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter. Zahvalnost dugujem višegodišnjem direktoru Janošu Dežeu koji je idejni začetnik ovog programa i koji je predložio da se moja izložba prikaže ovde u Beogradu - izjavio je za "Vesti" Milan Đurić, koji je na izložbi pod nazivom "Elementarno" prikazao tridesetak umetničkih radova, grafike, ali i slike u kombinovanoj tehnici i akrilu, nastale u poslednjih petnaestak godina.

Iako je ovaj program prvi u nizu koji slede, ovo nije prvo učešće srpske zajednice iz Mađarske u pomenutom institutu. Tačnije 2014. godine na konferenciji o mađarsko-srpskim odnosima u kulturi, pored mnogih eminentnih učesnika, predavanje je održao i Milan Đurić. Tako je bilo i ovoga puta, jer je osim svojih radova publiku upoznao sa nastankom i razvojem srpske kulture u Ugarskoj. U tom istorijskom preseku, s osvrtom na trenutno stanje i rad institucija Samouprave Srba u Mađarskoj, podsetio je i na značajne ličnosti koje su obeležile srpsku, ali i mađarsku kulturu, a rođeni su u Mađarskoj, poput Jakova Ignjatovića, Kornelija Stankovića, Katarine Ivanović, Petra Dobrovića, Miloša Crnjanskog, sa posebnim osvrtom na život i delo braće Tihomira i Stojana Vujičića koji su, nažalost, u Srbiji nedovoljno poznati.

Ugledni umetnik

Milan Đurić je diplomirao na Likovnoj akademiji, odsek grafika, a potom je završio i master iz oblasti menadžmenta u kulturi. Član je Udruženja umetnika Mađarske i osnivač i predsednik Udruženja umetnika Krug u Budimpešti. Dobitnik je više značajnih priznanja i nagrada iz oblasti umetnosti i kulture. Izlagao je samostalno i grupno u Parizu, Milanu, Frankfurtu, Varšavi, Budimpešti i mnogim drugim gradovima Evrope. Aktivni je kulturni poslenik u Mađarskoj i regionu i učesnik na brojnim grupnim i samostalnim izložbama širom Evrope.

Milan Đurić je rođen u Santovu kod Baje (Mađarska) i potomak je onih Srba koji su još 1690. pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića naselili ove krajeve nekadašnje Ugarske. Mnogi od njih su se, kako kaže, utopili, neki su se vratili u tadašnju Kraljevinu SHS, a neki su ostali u Mađarskoj.

Privatna arhiva
Slike izložene u Beogradu

- Odrastao sam u višenacionalnoj sredini, sa Srbima, Mađarima i Šokcima, a među njima imao sam dva izuzetna prijatelja Zoliku i Damira. Jednom smo, inspirisani školskom posetom obližnjem muzeju, kod moga dede koji je bio tesar, u jedan panj zakucali oko stotinjak eksera. To je bila moja prva skulptura, a možete zamisliti kako su se samo deda i nana radovali (smeh). Moju prvu izložbu napravila je moja staramajka (izraz za baku u našem selu), kod koje sam faktički odrastao. Ona je prva izložila moje radove na prozoru pod firange (zavese). Od tada nisam prestajao da slikam i da se igram - kaže Đurić.

Porodica kao oaza

Milan Đurić je završio Srpsku gimnaziju "Nikola Tesla" u Budimpešti, nakon koje odlazi na studije u Novi Sad, gde upoznaje i svoju sadašnju suprugu Dianu.
- Njoj mogu da zahvalim za mnoge moje uspehe, a ona i naš sin Lazar imaju posebno mesto u mojoj priči. Oni su jedinstvena, jasna i svetla strana mog polarizovanog, slojevitog i isprepletenog sveta. Moja porodica predstavlja ravnotežu i sklad, nasuprot haosu misli i dela.

Privatna arhiva
Otvaranje postavke

Koreni njegove umetnosti vezani su za Sentandreju, kako je zapisala istoričarka umetnosti dr Ksenija Golub. Reč je o nekadašnjem najsevernijem bastionu srpstva, gde su srpski i mađarski umetnici bili inspirisani atmosferom ove barokne varošice. A ona nije samo grad Arsenija Čarnojevića i sedam srpskih crkava, nego je bila i centar mađarskog slikarstva od dvadesetih godina prošlog veka.

- Srpska zajednica u Mađarskoj prema poslednjem popisu broji oko 10.000 pripadnika. Srpski kulturni i dokumentacioni centar u Mađarskoj predstavlja instituciju koja je relevantan partner za promociju srpske kulture, ali i kulture Srbije. Nalazi se na budimpeštanskom Brodveju i na godišnjem nivou organizuje oko 100 programa širom Mađarske, a najveća i najposećenija je manifestacija Mesec srpske kulture. Finansira nas mađarska država, a iz Srbije dobijamo pomoć putem projekata - priča naš sagovornik, koji je na čelu ove ugledne ustanove.

O maternjem jeziku

- Očuvanje maternjeg jezika od bitnog je faktora za opstanak bilo kod naroda van granica njegove matice. U mojoj porodici se uvek pričao srpski jezik, a tako je i sada. Neki bi rekli da je to iskvaren jezik, ali jezik je živ i uticaj sredine na njega je neminovan - napominje Milan Đurić, čiju je izložbu u Mađarskom kulturnom centru uveličao i tamburaški orkestar Banat iz Deske koji je izveo pesme i igre Srba iz Mađarske.

Smatra da kulturni centri imaju značaj ne samo na održavanju kulture lokalne manjinske zajednice u određenoj zemlji, nego mogu da imaju i važnu ulogu u povezivanju država na jedan neposredan način, stvarajući tako mostove kulture.

Privatna arhiva
Atila pinter, Janoš Deže i Milan Đurić

- Potreba za očuvanjem autentične kulture, načina života i tradicionalnih vrednosti posebno je izražena među nama u rasejanju. U vremenu sve izraženije kulturne globalizacije i preuzimanja dominantnih vrednosti i ideala zapadne civilizacije od strane pripadnika drugih kultura i civilizacija, pitanje očuvanja kulturnog identiteta i tradicije postavlja se kao ključno pitanje današnjice - zaključio je Milan Đurić, čija je izložba pobudila veliko interesovanje i publike i medija, a otvorena je rečima Miloša Crnjanskog: "Ima seoba, smrti nema."

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
  • 2019 © - vesti online