Opstaju samo najuporniji
Pisana reč je najveće bogatstvo naroda. To dobro znaju u Goraždevcu, najvećem srpskom mestu u Metohiji. I to su dokazali mnogo puta. Poslednji, kad je 1999. usledilo bombardovanje i sve tragedije koje su ga pratile. Po tradiciji ovog sela, stotinak najhrabrijih meštana odlučilo je da ostane i sačuva selo, crkvu i školu. I u tome su uspeli. Bez obzira na sve muke, nastava je počela odmah u septembru iste godine. Tako su sačuvali kuću znanja OŠ "Janko Jovićević", koja će naredne godine, 14. maja, proslaviti 120 godina postojanja.
- Slavimo jubilej koji malo škola mogu da imaju, naročito na ovim prostorima na Kosovu i Metohiji, pored Pećke patrijaršije. Nas stotinak i ja među njima nismo pomerili se iz Goraždevca. Odmah smo pokrenuli povratak srpskog stanovništva i za kratko vreme je došlo 1.000 meštana. U septembru je odmah proradila škola i to nam je bio najbolji potez. Jer čim je počela nastava, cele porodice su se vratile. Imali smo oko 140 učenika samo od prvog do osmog razreda, a računajući sa srednjom školom više od 200 đaka. Za 1.000 stanovnika to je dobar broj. Inače, naše selo se spominje još 1220. u Žičkoj povelji - ponosno ističe direktor Milivoje Zdravković.
I pored dobre volje, entuzijazma i upornosti, zbog čega je odlikovana Ordenom Vuka Karadžića drugog stepena, u OŠ "Janko Jovićević" za poslednjih 18 godina neke stvari su se promenile. Svega je 58 školaraca, a dva isturena odeljenja u Brestoviku i Belom Polju pohađa još po troje đaka.
Iza školskih vrata, čuje se graja, ali ne i buka. Direktor je predstavio razrede škole. U prvom je samo petoro, u drugom šestoro, trećem devet, četvrtom petoro...
Seobe kao sudbina
- Seobe Srba nisu mimoilazile ni Goraždevac. Osim Velike seobe pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, deo velikih iseljavanja, naročito iz ove okoline, događao se i nakon završetka Drugog svetskog rata otvorenim pritiscima na Srbe. Međutim, najteže i najveće etničko čišćenje Srba usledilo je 1999. sa agresijom NATO-a, dolaskom Kfora i Unmika, ali su i tada Goraždevčani, skoro jedini u Metohiji sačuvali svoje selo, školu i svetinje - ističe direktor Zdravković.
- Stvarno se trudimo da deci prenesemo što više znanja. Nemamo velika odeljenja, ali od rukovodstva škole, preko pedagoga, nastavnika, učitelja i ostalih radnika želimo da im pomognemo što više. Mislim da u tome i uspevamo. Čak 90 odsto naše dece završi i više škole i fakultete - kaže direktor Zdravković.
Ali, upravo na toj tački obrazovnog lanca nastaje problem koji za koji niko ne nudi rešenje. Mladi s diplomama nemaju kuda. U rodnom mestu ne mogu da nađu posao, niti da sopstvenim radom obezbede osnovnu egzistenciju. Jednostavno, nema uslova za to.
- Nema zapošljavanja. Mladi koji završe škole ne mogu da rade. Tako naša deca, s diplomom pod miškom, idu u centralnu Srbiju da rade poslove za koje se nisu školovali i kao fizički radnici. Evo, sada ih sve više odlazi i u inostranstvo. Za poslednja dva meseca otišla su nam desetorica mladića.
U srpskim institucijama očigledno nema mesta za nova radna mesta. Ali, za Srbe iz Goraždevca nema ni u kosovskim, u okviru opštine Peć.
- Iako je planirano osam policajaca Goraždevca, ima samo dvoje, ne raspisuju se konkursi, ne primaju nikoga. Nema za nas posla ni u kosovskoj opštini Peć, iako bi po svim sporazumima i procentu broja stanovnika trebalo da nas primaju. Meštani ovde žive uglavnom od malo poljoprivrede i ima stotinak nas koji radimo u školi, opštini... Sve to za posledicu ima se mladi ne žene, ne udaju. Zato imamo daleko manje stanovnika i upola manje učenika u odnosu na 1999. Ima i slučajeva da se odsele cele porodice sa decom. Jednostavno, ne možeš da zadržiš dete koje je učilo, školovalo se, radilo i da očekuješ da će se izdržavati tako što će ići da bere pasulj - zaključuje Zdravković.
I sveštenik i učitelj
Osnovna škola je otvorena 1898. kao srpska škola i pod tim nazivom postojala je do početka Drugog svetskog rata. Na samom početku imala je samo 18 učenika, dok devojčica u školi nije bilo. Prvi učitelj bio je Mirko Milovanović iz Peći, koji je završio Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu. Od svih učitelja u školi se najviše zadržao Milivoje Miletić, koji je bio i parohijski sveštenik. U početku je škola bila u privatnoj kući, a potom u skromnoj zgradi gde je radila sve oslobađanja 1912. Vreme je prolazilo, a broj učenika rastao. Nova školska zgrada izgrađena je 1962. i tada je dobila naziv "Janko Jovićević".
Pre 1999. Goraždevčani su išli na posao u Peć, to je bio mahom industrijski grad sa nekoliko fabrika, nekoliko hiljada zaposlenih. U fabrikama su radili Albanci, Romi i Srbi, i sve je bilo u redu dok je bilo novca, a plate se primale na vreme.
- Nije se razmišljalo ni o čemu, osim o poslu. Onoga trenutka kada naiđu problemi i s platom, onda nailaze i druge teškoće, i svi redom se nanižu jedan za drugim - sa setom konstatuje sagovornik "Vesti".
Crkva brvnara iz 16. veka
Goraždevac se nalazi na desnoj strani pećke Bistrice, sedam kilometara jugoistočno od Peći. Pominje se kao Goražda Vas u povelji Stefana Prvovenčanog izdatoj oko 1220. godine u manastiru Žiča. U selu postoji jedna od najstarijih crkava brvnara u Srbiji podignuta u 16. veku, posvećena Svetom Jeremiji. Na ikonostasu su sačuvane carske dveri iz 16. veka. Oko crkve je staro srpsko groblje na kome raste nekoliko stoletnih hrastova. U neposrednoj blizini sagrađena je 1926. nova crkva Pokrova Svete Bogorodice u koju su prenete ikone i knjige.
