Akademska buna na dahije
Višemesečni otpor Univerziteta nedavno usvojenom Zakonu o visokom obrazovanju i sporenje dela akademske zajednice s Ministarstvom obrazovanja rezultiralo je nizom ostavki u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.
Ovo telo u čijoj je nadležnosti razvoj i unapređenje kvaliteta visokoškolskog sistema, napustili su Dejan Popović, predsednik Saveta i još četvorica akademika Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladica Cvetković, Đorđe Šijački i Slobodan Grubačić. Ali, tu nije kraj buni dela akademske javnosti jer će Udruženje profesora istraživača koje broji 1.700 stručnjaka, "klikom na mišu" sredinom nedelje, uputiti i peticiju za izmenu Zakona.
Problematičnu regulativu je resorni ministar Mladen Šarčević progurao u parlamentu, zahvaljujući naprednjačkoj većini. Pri tom je ignorisao zahtev Saveta da se ne širi prostor izvršne vlasti na uštrb nauke i struke. Narodski rečeno, dođoše divlji i isteraše pitome.
Zakon, kako kaže za "Vesti" dosadašnji član Saveta profesor dr Vladica Cvetković, ne rešava nijedno ključno pitanje visokog obrazovanja.
- Nepravedno finansiranje institucija, neracionalna mreža visokoškolskih ustanova i nepostojanje upisne politike nije rešeno - objašnjava on.
DJB: Smanjiti uticaj vlasti
Pokret Dosta je bilo je pre dva dana je uputio Skupštini Srbije, predlog o izmenama Zakona o visokom obrazovanju jer takođe smatraju da je njim narušena autonoimija univerziteta.
- Ministar prosvete ima dominantnu ulogu u postavljanju članova Saveta, i u sistemu akreditacije visokoškolskih ustanova, što će omogućiti politički karakter akreditacije fakulteta i sniziti kvalitet visokog školstva u Srbiji - obrazlažu u DJB zahtev da se ukinu odredbe o presudnom uticaju vlasti na univerzitete.
Upisuje se previše studenata koji s diplomom ne mogu da nađu posao, pa kako je naveo Cvetković, idu u beli svet da rade molerske radove.
- Postoji previše učiteljskih i još nekih fakulteta jer zakon ne daje nijedan mehanizam kojim bi odredili koliko stručnjaka školovati i koji je broj fakulteta i visokih škola potreban - naveo je ovaj univerzitetski profesor koji otkriva i da upisivanjem trostrukog broja mladih na neke državne fakultete, profesori isto toliko uvećavaju i plate.
Zakon, prema rečima ovog akademika, ne rešava ni pitanje loše selekcije nastavnih kadrova, a izlazi u susret određenim interesnim grupama. Tako predlog da dekani i rektori imaju neograničen broj mandata na kraju nije prošao, ali je sada dva puta po tri godine. Međutim, aktuelnim dekanima i rektorima, usvajanjem zakona, ne računaju se dosadašnje godine rukovođenja, već mogu da dobiju još dva nova mandata.
U Ministarstvu negiraju optužbe da je zakon loš i nemi su kako na ostavke, tako i pismo koje su početkom meseca Savet, Konferencija univerziteta i Srpska akademija nauka i umetnosti, uputili premijerki Ani Brnabić, ukazujući da će izraženo pojačano prisustvo predstavnika koje delegira izvršna vlast u savet, relativizirati ulogu te i drugih institucija.
Zukorlićevi prsti
- Problematični Zakon je plod prvo ponižavanja unutar same akademske zajednice koji je kanalom akademaca u Ministarstvu prosvete stigao u parlament gde ga je amandamanima kojima se razvlašćuje Nacionalni savet i univerzitet dokusurio predsednik Odbora za obrazovanje Muamer Zukorlić - objašnjava akademik Cvetković.
- U Nacionalnom savetu učešće predstavnika Univerziteta smanjeno je sa 57 odsto na 35 odsto, a u UO Nacionalnog akreditacionog tela od sedmoro članova samo jednog predlažu univerziteti. To će se negativno odraziti i na ocenu ostvarenosti nivoa autonomije i akademskih sloboda koju će Evropska asocijacija univerziteta u narednom izveštaju dati univerzitetima u Srbiji - obrazložili su akademici.
