Reči teže od bombi
Nobelovka i počasna gošća Sajma knjiga u Beogradu usred srpske prestonice skresala je domaćinima u brk da su "Srbi sami sebi naneli zlo". Ko je malo bolje poznavao agresivnu misao i javno delanje Herte Miler, rođene kao pripadnice nemačke manjine u Rumuniji i ćerke pripadnika zloglasnog Vafen SS-a u Drugom svetskom ratu, mogao je da pretpostavi da će doći do čitanja bukvice i javnog vređanja Srba.
Pesnik Matija Bećković kaže da Herta Miler nije već dobila Nobelovu nagradu, sada bi je "zaslužila" u Beogradu.
Šta li tek misle generali
- Poseban značaj ima kada pohvalu bombardovanju izgovori dobitnica Nobelove nagrade, i to kao gost Sajma knjiga. I to pred bombardovanim domaćinima koji su pretekli. Šta li o bombardovanju tek misle generali kada tako govori književnica i dobitnica Nobelove nagrade, i to u zemlji svog kolege nobelovca Ive Andrića. Da ga je čitala, verovatno bi znala da u BiH i na Kosovu ne postoji samo jedna crkva - primećuje Bećković.
Osetljiv na ovakve i slične poruke lažnog morala i dvostruke aršine pojedinih intelektualaca sa Zapada, filmski režiser Emir Kusturica nije odoleo da ne prokomentariše reči Herte Miler.
Prosvetljenje uranijumom
- Posle nastupa književnice Herte Miler u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, jasno je kako su organizatori Sajma knjiga napravili grešku. Trebalo je da se dogovore sa nadležnima i spisateljicu pozovu na vojnu paradu, a nikako na mesto gde se okupljaju ljubitelji književnosti...Da smo bili pametni i učinili tako, nema sumnje bilo bi mesta da se upriliči predavanje Herte Miler o temi 'Uticaj uranijuma na osveštenje zabludele evropske nacije - objavio je Kusturica na portalu Iskra.
Kusturica je napisao i da pretpostavlja da bi Herta Miler u okolnostima vojne parade otvorila srce i poistovetila i Sovjetski Savez sa Ruskom Federacijom, te pokušala da nas ubedi kako je oslobađanje Beograda 1944. bilo relativno i kako je došlo vreme za podizanje spomenika nacističkim vojnicima.
SS kompleksi
Na tribini u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Herta Miler je potvrdila da se uvek zalagala za vojni internacionalizam i hvalila ulogu NATO-a u savremenom svetu. Ona je ponovila da je njen otac bio pripadnik SS divizije, ali je rekla: "Ja nisam moj otac, ali sam uvek imala potrebu da se izvinjavam zbog toga."
- Ne sumnjam da bi ona do kraja izrazila svoju humanost konstatacijom da su i oni bili ljudi. Okreni obrni, po onome što je izgovorila u pozorištu, ona je htela da kaže da je u stvarnosti sve kao i u fudbalu, gde na kraju uvek pobede Nemci - navodi Kusturica.
Srbima maljem otvaraju oči
Kako je primetio Matija Bećković, gošći iz Berlina barem ne možemo zameriti da nije bila iskrena.
Ona je samo ponovila ono što je govorila i devedesetih godina. Zato je suštinsko pitanje da li su Srbi samo mazohisti pa vole da ih vređaju u sopstvenoj zemlji ili je ugošćavanje ovakvih intelektualaca, često zbog agresivnih nastupa neomiljenih i u svojim sredinama, samo deo politike o nužnosti menjanja svesti u Srba, o čemu je u nekoliko navrata govorio i Aleksandar Vučić, koji je preko noći promenio svoju ideologiju za 180 stepeni.
Komunisti opet poslednja odbrana
Herta Miler nije incident. Ova rumunska Nemica nije prva ni poslednja koju je Beograd dočekivao kao uvaženog intelektualca, dok bi gost uzvraćao optužbama da smo izazvali ratove u Bosni i na Kosovu. Samim tim kao zagovornici humanitarnog intervencionizma bili su strastveni pobornici NATO agresije.
Proletos smo tako gostili francuskog filozofa Arnija Bernara Levija, koga je komunistički podmladak častio tortom u lice, dok nas je ovaj filozofski pozer i pobornik novog svetskog poretka sažaljevao što "demokratija još nije pobedila u Beogradu" i što "istinu ovde ne žele svi da čuju".
Kada se opraštao od premijerske pozicije i preuzimao ulogu šefa države, Vučić je ponovio da Srbi moraju da se promene, jer su pogrešili što su sebi dali pravo da imaju "imperijalnu svest". Srbi se, ocenio je predsednik, nikada nisu trudili da nauče tuđ jezik i razumeju šta je to što drugi žele "ako ni zbog čega drugog, onda bar da bi predvideli njihove poteze".
Uz ovakav stav razumljivo je što je predsednik sebi za savetnika doveo Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera i najkrvožednijeg zagovornika agresije na SRJ. Ili što je dovlačio u Beograd na državne i partijske skupove kada god je mogao Gerharda Šredera, prvog nemačkog kancelara posle Adolfa Hitlera, koji je poslao vojsku u rat. Ili što je nedavno turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu šef srpske diplomatije Ivica Dačić servilno otpevao "Osman-agu" na turskom. Istom Erdoganu koji je u Prizrenu uzvikivao da je Kosovo Turska, a Turska Kosovo, a pre nekoliko dana po povratku iz Beograda sa Bakirom Izetbegovićem održao omaž njegovom ocu Aliji, koji se zalagao za islamizaciju BiH i otcepljenje od Jugoslavije, a samo ga je smrt spasla od Haškog tribunala.
Dragi gosti zločinci
Ubrzo posle petooktobarskih promena režima, dosovske vlasti takođe su gostile zvaničnike NATO alijanse u agresiji na SRJ. Narod je gledao kako dočekuju na aerodromu Havijera Solanu, generalnog sekretara NATO-a, ili Žaka Širaka, predsednika Francuske kada su gađani mostovi, vozovi i bolnice, a zemlja trovana osiromašenim uranijumom širom SRJ.
Javnost nikada nije saznala da li su tadašnji čelnici Srbije Vojislav Koštunica ili Zoran Đinđić ikada svojim sagovornicima prigovorili zbog ovih zločina.
- Oni nam maljevima otvaraju oči - jetko je prokomentarisao Bećković nove uloge koje srpska vlast i deo intelektualne elite velikodušno dodeljuje doskorašnjim apolegetama antisrpstva.
