"Vučić sudbinu nauke dao u šake Zukorliću"
"Kako je moguće da nedostatak pameti i obrazovanja i netalenat pokušavaju da zavladaju akademskim prostorom Srbije? Kako je došlo do stvaranja kvazinauke koja se preko nosilaca kič doktorskih titula kao kancer širi po zdravom tkivu srpskih fakulteta?", pita se akademik Dušan Teodorović u autorskom tekstu za Danas.
Zukorliću bila potrebna akreditacija privatnog univerziteta
"Nažalost, čini se da su, ponašajući se kao junaci čuvene poeme "Došli su prvo po... " luteranskog sveštenika Martina Niemollera, rektori srpskih univerziteta i članovi Konferencije univerziteta Srbije, duže vremena, saučesnici u ubijanju nauke i visokog obrazovanja u Srbiji. Da li postoji i kolika je njihova moralna odgovornost zbog ćutanja i saučesništva?
Rektori i prorektori državnih univerziteta Srbije su ćutali kada je tadašnji mandatar za sastav nove Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, jeftinim političkim dogovorom, dao u šake sudbinu nauke i visokog obrazovanja Muameru Zukorliću. Negde u junu 2016. godine, Vučić je za vodeću naučnu i prosvetnu pamet u Srbiji postavio Zukorlića, novopridobijenog koalicionog partnera.
Koalicionom partneru je bila potrebna akreditacija velikog biznisa - privatnog univerziteta koju je čitavu deceniju bezuspešno pokušavao da dobije. Vučiću je bio potreban građanski mir u Sandžaku, makar lažni i prividan, stabilna koalicija i glasovi dojučerašnjih ljutih neprijatelja.
Srpska javnost je očekivala da, bar neko od rektora, od onih što im posle isteka mandata, zauvek kače portrete u zlatnom ramu po svečanim salama univerziteta, nešto kaže, da zasluži zauvek zlatni ram na jednom od zidova u svečanoj sali. Svi su ćutali.
Građani se pobunili, rektori ćutali
Javnost, van srpskih univerziteta, koja se od aktuelne vlasti razlikuje i intelektualno i moralno, je ipak progovorila. Pokrenuli smo 30. juna 2016. godine peticiju kojom se zahtevala smena Zukorlića sa mesta predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Skupštine Srbije.
Za svega nekoliko dana našu peticiju je potpisalo 11.136 građana Srbije. Građani su branili svoje univerzitete i fakultete, amfiteatre i nauku umesto rektora, prorektora i dekana. Peticiju nije potpisao nijedan rektor ili član rektorskog kolegijuma državnih univerziteta, članova Konferencije univerziteta Srbije. Ćutali su.
Rektori su ćutali i kada je gospodin Zukorlić, za svoje koaliciono partnerstvo, nagrađen zaključkom Vlade Srbije od 19. juna 2017. godine u kome se, između ostalog, navodi da se studijski programi na Zukorlićevom privatnom univerzitetu "smatraju odobrenim, odnosno akreditovanim studijskim programima", kao i da diplome koje je izdao Zukorlić "imaju status javnih isprava, te da se mogu koristiti kao dokaz o stečenom visokom obrazovanju".
Plagijati kod Malog, Tabakovićeve, Šapića...
"Peščanik" i "Krik" su prvi objavili detaljnu analizu plagijata u doktorskim disertacijama Malog, Šapića i Tabakovićeve. Časni čovek i ugledni nemački profesor Raša Karapandža je bezrezervno ponudio srpskoj akademskoj zajednici svoju briljantnu analizu diletantizma i plagijatorstva u "doktoratima" naših političara.
U pismu rektoru Univerziteta u Beogradu i sam sam ponudio i zaveo kroz arhivu Univerziteta u Beogradu 23 stranice dokaza plagijata. Ni posle nekoliko meseci nisam bio udostojen bilo kakvog odgovora od strane Rektorata Univerziteta u Beogradu. Visoko obrazovanje Srbije je ubijeno politikom, kvazinaukom, diletantizmom i nemim posmatranjem onih koji moraju da progovore.
Biti profesor univerziteta ne podrazumeva da ste amnestirani od borbe protiv plagijata, dopisivanja na radove, nepotizma, lažnih naučnih publikacija i donošenja zakona, pogubnih po visoko obrazovanje u Srbiji. Biti profesor univerziteta podrazumeva hrabrost, naglašenu društvenu odgovornost i aktivno učešće u životu akademske zajednice.
U ime velike grupe časnih profesora srpskih univerziteta, rektori srpskih univerziteta su bili moralno obavezni da pošalju jasnu i nedvosmislenu poruku da se većina nastavnika srpskih univerziteta od predlagača Zakona razlikuje na moralnom i intelektualnom planu. Bili su obavezni da se bore. Zbog svog ćutanja i nečinjenja moralno su odgovorni", zaključuje akademik Teodorović.
