"Vučić sudbinu nauke dao u šake Zukorliću"
Zukorliću bila potrebna akreditacija privatnog univerziteta
"Nažalost, čini se da su, ponašajući se kao junaci čuvene poeme "Došli su prvo po... " luteranskog sveštenika Martina Niemollera, rektori srpskih univerziteta i članovi Konferencije univerziteta Srbije, duže vremena, saučesnici u ubijanju nauke i visokog obrazovanja u Srbiji. Da li postoji i kolika je njihova moralna odgovornost zbog ćutanja i saučesništva?
Rektori i prorektori državnih univerziteta Srbije su ćutali kada je tadašnji mandatar za sastav nove Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, jeftinim političkim dogovorom, dao u šake sudbinu nauke i visokog obrazovanja Muameru Zukorliću. Negde u junu 2016. godine, Vučić je za vodeću naučnu i prosvetnu pamet u Srbiji postavio Zukorlića, novopridobijenog koalicionog partnera.
Koalicionom partneru je bila potrebna akreditacija velikog biznisa - privatnog univerziteta koju je čitavu deceniju bezuspešno pokušavao da dobije. Vučiću je bio potreban građanski mir u Sandžaku, makar lažni i prividan, stabilna koalicija i glasovi dojučerašnjih ljutih neprijatelja.
Srpska javnost je očekivala da, bar neko od rektora, od onih što im posle isteka mandata, zauvek kače portrete u zlatnom ramu po svečanim salama univerziteta, nešto kaže, da zasluži zauvek zlatni ram na jednom od zidova u svečanoj sali. Svi su ćutali.
Građani se pobunili, rektori ćutali
Javnost, van srpskih univerziteta, koja se od aktuelne vlasti razlikuje i intelektualno i moralno, je ipak progovorila. Pokrenuli smo 30. juna 2016. godine peticiju kojom se zahtevala smena Zukorlića sa mesta predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Skupštine Srbije.
Za svega nekoliko dana našu peticiju je potpisalo 11.136 građana Srbije. Građani su branili svoje univerzitete i fakultete, amfiteatre i nauku umesto rektora, prorektora i dekana. Peticiju nije potpisao nijedan rektor ili član rektorskog kolegijuma državnih univerziteta, članova Konferencije univerziteta Srbije. Ćutali su.
Rektori su ćutali i kada je gospodin Zukorlić, za svoje koaliciono partnerstvo, nagrađen zaključkom Vlade Srbije od 19. juna 2017. godine u kome se, između ostalog, navodi da se studijski programi na Zukorlićevom privatnom univerzitetu "smatraju odobrenim, odnosno akreditovanim studijskim programima", kao i da diplome koje je izdao Zukorlić "imaju status javnih isprava, te da se mogu koristiti kao dokaz o stečenom visokom obrazovanju".
Plagijati kod Malog, Tabakovićeve, Šapića...
"Peščanik" i "Krik" su prvi objavili detaljnu analizu plagijata u doktorskim disertacijama Malog, Šapića i Tabakovićeve. Časni čovek i ugledni nemački profesor Raša Karapandža je bezrezervno ponudio srpskoj akademskoj zajednici svoju briljantnu analizu diletantizma i plagijatorstva u "doktoratima" naših političara.
U pismu rektoru Univerziteta u Beogradu i sam sam ponudio i zaveo kroz arhivu Univerziteta u Beogradu 23 stranice dokaza plagijata. Ni posle nekoliko meseci nisam bio udostojen bilo kakvog odgovora od strane Rektorata Univerziteta u Beogradu. Visoko obrazovanje Srbije je ubijeno politikom, kvazinaukom, diletantizmom i nemim posmatranjem onih koji moraju da progovore.
Biti profesor univerziteta ne podrazumeva da ste amnestirani od borbe protiv plagijata, dopisivanja na radove, nepotizma, lažnih naučnih publikacija i donošenja zakona, pogubnih po visoko obrazovanje u Srbiji. Biti profesor univerziteta podrazumeva hrabrost, naglašenu društvenu odgovornost i aktivno učešće u životu akademske zajednice.
U ime velike grupe časnih profesora srpskih univerziteta, rektori srpskih univerziteta su bili moralno obavezni da pošalju jasnu i nedvosmislenu poruku da se većina nastavnika srpskih univerziteta od predlagača Zakona razlikuje na moralnom i intelektualnom planu. Bili su obavezni da se bore. Zbog svog ćutanja i nečinjenja moralno su odgovorni", zaključuje akademik Teodorović.