Beč: I Srbi ostavili pečat
U Muzeju grada Beča svečano je otvorena izložba Podeljena istorija - Viyana - Beč - Wien, koja prikazuje istoriju doseljavanja gastarbajtera iz Turske i nekadašnje SFRJ. Direktor muzeja Mati Buncel istakao je da je ova izložba veoma bitna jer prikazuje značajan deo socijalne istorije Beča i podvukao da je muzej ponosan što je postao zvanični čuvar istorije migranata. On je naglasio da je ova izložba jedinstvena, jer se pored raznih predmeta koji su svedoci istorije prikazuju i intervjui prvih migranata koji objašnjavaju to doba.
Među prikupljenim materijalima nalaze se dnevnici gastarbajtera, njihovi prvi foto-albumi. U procesu prikupljanja materijala 45 osoba i udruženja je muzeju dalo na čuvanje svoju arhivu, među njima su i Slobodan Jovanović i Borka Mirković. Što se tiče onih koji su došli s prostora bivše SFRJ izložen je veliki broj fotografija Jovana Ritopečkog, fotoreportera, koji je 1966. stigao u Beč i koji je svojom kamerom beležio sve trenutke svojih zemljaka.
Devet tema
Izložba je podeljena na devet tema - od rada, preko stanovanja, jezika i obrazovanja, do kontakta sa otadžbinom.
U intervjuima koji se prikazuju prvi gastarbajteri govore o ličnim iskustvima, teškoćama sa kojima su se suočavali, lošim uslovima stanovanja i slično.
- Njegove fotografije su i danas u brojnim klubovima i privatnim zbirkama. Njemu nije motiv bio samo neki događaj, već je pokušao da prikaže i najsitniji detalj tog trenutka - kazala je kurator Vida Bakondi, koja je s kolegom Gerhardom Milhramom priredila izložbu.
Slobodan Jovanović, jedan od prvih gastarbajtera je i svedok da se 70-ih godina mnogo toga događalo u našoj zajednici.
- Od prvih dana mog angažovanja u našim klubovima skupljam fotografije, članke, rezultate sa takmičenja. Ljudi iz Muzeja grada Beča su mi se javili i zamolili da im ustupi deo tog materijala, što sam rado učinio. Sada će to ostati u muzejskoj arhivi za sva vremena - kaže Jovanović.
On ističe da su gastarbajteri s prostora bivše Jugoslavije u prethodnih pet decenija proživeli mnogo toga u Austriji, doprineli blagostanju i ostavili svoj pečat na ovdašnje društvo.
Među onima koji su ustupili svoju ličnu arhivu muzeju je i Borka Mirković koja ističe da je to rado učinila.
- Treba da ostane negde zabeleženo kako je bilo prvih dana naseljavanja naših ljudi, jer nije bilo nimalo lako - kaže ona.
U okviru izložbe, koja je otvorena do 11. februara iduće godine, prikazano je oko 700 eksponata, novinskih članaka, nošnji, brojnih formulara, dokumenata koji predočavaju birokratiju na tržištu rada, ali i privatni foto-albumi. Među ekponatima je i jedan lanac koji je jedna gastrabajterka kupila od prve uplate zarađene u Austriji.
Došli na kratko, ostali zauvek
Kuratori Bakondi i Milhram ističu da su gastarbajteri sredinom 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka došli u Beč s namerom da ostanu samo neko vreme. Ipak, odlagali su povratak u zemlje iz kojih su došli, osnovali su porodice u Austriji i na kraju rešili da ostanu za stalno.
Bakondi je ukazala da se na ovoj izložbi radilo dve godine i da su prvi rezultati istraživanja prikazani prošle godine kroz knjigu koja je osnova za izložbu.
- U fokusu je bilo prikupljanje predmeta koje su stranci upotrebljavali u svakodnevnom životu - naglasila je ona.
