Posledice NATO bombardovanja: Jeli smo, pili, udisali vazduh - a nismo znali šta nam se desilo
Prvi koraci ka utvrđivanju posledica NATO bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu u Srbiji su učinjeni - inicijativa stotinak stručnjaka različitih profila da se formira koordinaciono telo i nacionalna laboratorija kako bi se bi ispitivale posledice agresije iz 1999. godine dobila je podršku predsednika Srbije, potvrdila je Tanjugu načelnica Klinike za neuroonkologiju KCS, i član Inicijativnog odbora Danica Grujičić.
Početkom oktobra ministri zdravlja i životne sredine, Zlatibor Lončar i Goran Trivan održaće zajednički sastanak sa članovima inicijativnog odbora o daljoj realizacija ove ideje.
- Sastanku će prisustvovati naši eminentni naučnici i stručnjaci koji i treba da se bave ovom temom. Važno je da sve ostane u okvirima struke, tu ne sme da se meša ni politika ni partija. To mora da bude telo koje će preživeti i buduće vlasti i koje će se kontinuirano time baviti - rekla je Grujičić u razgovoru za Tanjug.
Pročitajte još:
* "Ponosan sam što sam odbio da bombardujem Srbiju"
* Srbi kreću u obračun sa NATO: Sprema se tužba za bombardovanje SRJ
Za Danicu Grujičić, koja je godinama ukazivala na potrebu formiranja ovakvog tela, inicijativa najeminentnijih stručnjaka "nije politička stvar".
- Cilj je da se formira koordinaciono telo koje će na jednom mestu prikupiti sve postojeće podatke, ali i organizovati analize koncentracije određenih toksičnih materija danas u vazduhu, vodi, zemljištu, hrani - kaže ona i dodaje da je činjenica da su građani Srbije bili izloženi velikom broju, ne samo kancerogenih, nego i uticaju raznih štetnih i otrovnih materija.
- To je važno zbog mlađih naraštaja, a isto tako treba da znamo, možda je kasno, a možda i nije, kako da se zaštitimo. Svi koji smo živeli ovde, udisali smo vazduh, pili vodu, jeli hranu, a nismo bili obavešteni šta nam se zapravo desilo - upozorava Grujičić.
Ona smatra da su se država i prethodne vlasti pokazale vrlo neodgovorno prema svojim građanima, a posebno prema onima koji su raščišćavali porušena postrojenja u kojima su bile velike količine toksičnih materija i za koje nisu bili organizovani sistematski pregledi.
Mladim naučnicima, smatra Grujić, država treba da pomogne da analizom ranijih analiza i sadašnje situacije pripreme doktorate i naučne radove koji će biti matematički tačno procenjeni i koji će moći da dokažu šta nam se u stvari desilo.
- Ne možete pričati o tužbi, ako nemate naučne podatke. Jedino tako možemo sa ozbiljnom studijom da izađemo pred svet, a u krajnjem slučaju dugujemo svima istinu o tome šta su nam uradili - rekla je Grujičić.
Ona kaže da, ako je tačan podatak da je najveća stopa obolevanja od malignih bolesti kod dece u Srbiji, jači dokaz od toga i nije potreban.
- Naravno da to treba proveriti, ali podaci Instituta za javno zdravlje su vrlo značajni jer mogu da ukažu na to šta se dešavalo. Ono što je nelogično jeste, odakle 2005. i 2006. veliki skok u obolevanju od leukemije limfova, o čemu govori profesor Čikarić, zahvaljujući kojem sam i sama počela više da istražujem o tome - napominje Grujić.
Na pitanje šta će biti sledeći koraci kada se utvrde posledice bombardovanja, ona odgovara da bi "ako se dokaže da se bombardovanje odrazilo na zdravlje stanovništva i povećalo broj malignih bolesti, autoimunih bolesti i steriliteta, pravni tim mogao nešto da preduzme".
- Neki sud je sigurno nadležan. Ako ne možemo da tužimo NATO, možda možemo Ameriku, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, jer je jako ružno to što su uradili i mi to ne smemo da zaboravimo - rekla je Grujić.