Umro čuveni fotograf Boris Spremo iz Kanade: Ceo život u objektivu
Legendarni fotograf Boris Spremo, sinonim za foto žurnalizam u Kanadi tokom nekoliko decenija, umro je u Torontu u 82. godini. Dosetljiv, vredan, izuzetno posvećen svom poslu, takmičarski nastrojen dok je radio, živeo je za fotografiju i svoju porodicu. Njegova karijera fotoreportera, bila je blistava i prepuna uspeha. Nosilac je ordena "Order of Canada", bio je jedan od članova kanadske novinarske kuće slavnih (Canadian News Hall of Fame) i dobitnik 285 kanadskih i internacionalnih nagrada za svoje fotografije.
Spremo je rođen u Rijeci 1935. godine godine ali je detinjstvo i ranu mladost proveo u Beogradu gde je, kako jednom prilikom ispričao za "Vesti", upoznao glad i bedu što ga je očeličilo.
Najbolje fotke iz ratnih zona
Fotografski aparat prvi put je u ruke uzeo sa 11 godina i tada se rodila ljubav koju je negovao i kada je otišao u penziju. U Kanadu je stigao 1957 godine, nakon kratkog zadržavanja u Parizu. Isprva je radio kao "slobodnjak", potom u Globe and Mail-u.
Od 1966. godine do kraja karijere 2000 godine., proveo je u Toronto Staru čiji se urednici, izdavači i kolege fotoreporteri biranim rečima i u superlativima sećaju saradnje sa njim. Tokom svoje karijere novinarski zadaci su ga vodili na razne strane sveta gde je pratio ratove, suše, političare, sahrane, zvezde šou biznisa. Slikao je poznate i moćne: Džordža Buša, Gorbačova, Jeljcina, Fidela Kastra, Šarla de Gola, čuvenog kanadskog premijera Pjera Trudoa, Žaklinu Onazis, glumce, muzičare, sportiste, od Elizabet Tejlor do Opre Vinfri, od Bitlsa do Brusa Springstina, od Mohameda Alija do Elvisa Stojka (poznatog kanadskog klizača).
Najdraža fotografija
"Izuzetno mi je draga fotografija na kojoj supruga ubijenog senatora Roberta F. Kenedija, Etel, sutradan po sahrani, sa sinom stavlja ružu na njegov grob. Nijedan američki fotoreporter nije imao sliku sa groba tog dana. Napravio sam je tako što sam sa jednim fotoaparatom stao u red među ljude koji su obilazili grob i čekao da dođe gospođa Kenedi. Dva sata sam tako obilazio grob u redu sa drugim ljudima i onda se pojavila Etel Kenedi sa sinom, oboje su klekli i položili ružu na grob. Za tu sam fotografiju dobio drugu nagradu na konkursu "Slika godine" u Americi. U ovoj profesiji treba da ste snalažljivi, dovitljivi i da rešavate sve probleme i nedoumice u letu. Jednostavno, morate biti brži od onoga što se dešava", rekao je tada Boris Spremo za "Vesti".
Mnoge njegove najbolje fotografije su one iz ratnih zona, a bio je u Vijetnamu, u Grenadi nakon invazije američkih trupa, u Severnoj Irskoj, Izraelu, Iraku. Fotografisao je tri olimpijade (i onu u Sarajevu) , prve Panameričke igre, venčanje Princa Čarlsa i princeze Dajane, Dajaninu sahranu.
Peo se na najveće tornjeve
Njegove slike Pjera Trudoa, tadašnjeg pomalo ekscentričnog kanadskog premijera, i danas su čuvene. On sam bio je poznat po tome što se penjao na najviše tornjeve izlažući se opasnosti kako bi slikao pod najboljim uglom. Jednom prilikom slikao je radnika koji je vario željezo na 440 metara visine na poznatom CN Tonjeru u Torontu. Obimom svoga rada, ali pre svega ličnim pečatom koji je davao svakoj svojoj fotografiji, jer on ih, kako su rekle njegove kolege, nije snimao, on ih je stvarao, bio je izuzetan i jedinstven u kanadskom fotožurnalizmu. Čuven je bio po tome što nije prihvatao ne za odgovor, što je bio izuzetno dovitljiv u tome da se nađe na pravom mestu u pravom trenutku. Njegov karakter opisivali su kao "veci od života".
Kao novinar "Vesti" imala sam priliku, poštovani čitaoci, da u raznim prilikama srećem Borisa Spremu, a u nekoliko navrata razgovarali smo i za "Vesti". Suvi profesionalizam, brzina razmišljanja, ljubaznost i pristupačnost karakteristike su po kojima sam ga zapamtila. Bio je odan suprug njegovoj Iki sa kojom je proveo 61 godina u braku. Bio je otac koji je neizmerno voleo svoje četiri kćerke, iako, zbog posla, nije bio previše prisutan tokom njihovog odrastanja.
Nikad nije gledao na sat
Kada je pre četiri godine "uveden" u kanadsku novinarsku kuću slavnih (Canadian News Hall of Fame) za "Vesti" je rekao: "Svoj život sam posvetio poslu u kojem je bilo i dobrih i teških momenata. Znate, čovek mora da voli ono što radi. Nikad nisam gledao na sat i čekao kraj šihte. Uvek sam sam razvijao film, birao sliku i svoj proizvod u potpunosti završavao, pa tek onda išao kući. Bilo mi je jako važno da sam ja bio zadovoljan onim što sam uradio. Nikad se nisam ponašao nadmeno kad sam radio. Kad god sam bio s ljudima nisam se pravio važan zbog te legitimacije koja mi je dozvoljavala da budem na raznim mestima i sa važnim ljudima. Uvek sam samo radio svoj posao".