Vraćanje imovine na dugom štapu
Skupština Srbije trebalo bi da usvoji poseban zakon o emitovanju obveznica za obeštećenje oduzete imovine koja nije mogla biti vraćena u naturi.
Iako su stari vlasnici i njihovi naslednici insistirali na naturalnoj restituciji, veliki broj njih je ostao uskraćen za povratak imovine koju su komunističke vlasti oduzele posle Drugog svetskog rata, pa se sada jedino mogu nadati novčanoj nadoknadi.
Obeštećenje neće biti stoprocentno oduzetoj imovini, a neće biti odmah ni novčano, jer će vlasnici prvo dobiti državne obveznice sa odloženim rokom dospeća.
- Obeštećenje za imovinu, koja je oduzeta i ne može da se vrati u naturi, biće isplaćeno u novcu preko obveznica sa rokom dospeća od 12 godina od trenutka kada bude doneto rešenje - objašnjava Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Pravda u naturi
Direktor Agencije za restituciju kaže da je do sada u naturi starim vlasnicima vraćeno 3.999 poslovnih prostora, 729 stanova i 799 zgrada, što je ukupno 5.527 objekata površine 391.000 kvadrata. U naturi je vraćeno još i 257 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, 4.185 hektara šuma i skoro 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
- Pre rata u Vojvodini je živelo 350.000 Nemaca i posedovali su oko 400.000 hektara zemlje, ali nisu svi podneli zahteve za povraćaj imovine, pa je vraćeno 6.000 hektara - precizirao je Sekulić.
Činjenica da vlasnici neće dobiti nadoknadu u skladu sa realnom vrednošću imovine, Sekulić objašnjava da ni bogatije države od Srbije "nisu bile u mogućnosti da građanima isplate nadoknadu u stopostotnom iznosu".
Zakon je predvideo da je država za ovu namenu izdvojila dve milijarde evra u dinarskoj protivrednosti.
- Agencija za restituciju utvrđuje koja imovina ne može da se vrati u naturi, a Poreska uprava će proceniti vrednost imovine u skladu sa kriterijumima prenosa apsolutnih prava, pri čemu je ta vrednost veća od tržišne - dodaje Sekulić.
U Mreži za restituciju tvrde da je izdavanje obveznica i nominalno povećanje javnog duga bespotrebno i besmisleno.
- Niko ne bi mogao da dobije obeštećenje dok se ne utvrdi koeficijent, a koeficijent se može utvrditi tek kad se poslednji predmet restitucije u naturi okonča. A to neće biti najmanje još desetak godina - upozorava koordinator Mreže za restituciju Mile Antić.
Sekulić kaže da će, kada se utvrdi koeficijent, isplata moći da krene i ove godine, jer sredstava ima u budžetu.
On ističe da će obeštećenje dobiti oko 25 do 30 odsto građana kojima su uvaženi zahtevi za povraćaj imovine.
U Mreži za restituciju ističu da nisu zainteresovani za novac, već za povraćaj svoje imovine, umesto što se ona novousvojenim zakonima daje na poklon trećim licima, odnosno uzurpatorima.
Advokat Milan Pavić, koji se bavi slučajevima restitucije, za "Vesti" objašnjava da će država prvo videti koliki je ukupan iznos potraživanja, pa će njega onda podeliti sa brojem građana koji su podneli zahtev za restituciju, a kojima imovina nije mogla biti vraćena u naturi, i na kraju tu računicu pretočiti u izdate obveznice. I sve to ne sme da pređe sumu od dve milijarde evra, odnosno niko neće moći da dobije obveznice u većoj vrednosti od pola miliona evra, bez obzira na vrednost oduzete imovine.
Crkvama ne manjka
Jedini koji bi restitucijom u Srbiji mogli biti zadovoljni su verske zajednice. Zakonom iz 2006. crkvama je imovina vraćena u stopostotnom iznosu.
Srpskoj pravoslavnoj crkvi najviše - 57.502 hektara poljoprivredne zemlje, 31.889 hektara šume i oko 92 hektara građevinskog zemljišta. Prema Sekulićevim rečima, verskim zajednicama je vraćeno i 90.189 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, kao i 4.593 kvadrata kombinovanog stambeno-poslovnog prostora. Jedina pokretna stvar koja je vraćena verskim zajednicama je slika Uroša Predića "Portret Mihajla Pupina", koja je do tada krasila prostorije mesne zajednice u Idvoru.
