Veliko srce Malog Pikasa
Farhad Nuri, desetogodišnji dečak koji je sa svojom porodicom izbegao iz Avganistana, predstavio je svoju prvu izložbu u kafiću Slon na Vračaru koja je imala humanitarni karakter. Prikupljena sredstva biće uplaćena za nastavak lečenja dečaka Nemanje Damčevića, kome je otkriven maligni tumor na mozgu.
Izložba ovog mladog umetnika koja nosi naziv Treba nam ljubaznost ne bi uspela da nije bilo Fondacije za izbeglice Help Refugees i Fabrike fotografa. Oni su pomogli dečaku da organizuje svoju prvu samostalnu izložbu slika i fotografija.
Farhad je sa porodicom već osam meseci u Beogradu, u izbegličkom kampu u Krnjači. Kaže da mu je Srbija samo usputna stanica na putu ka Zapadnoj Evropi, a ne krije da bi voleo da svoj život provede u Americi.
Otac mu je radio na arabeskama i, kako kaže, to ga je podstaklo da se bavi umetnošću. Pored crtanja i slikanja, ovaj dečak se bavi i fotografijom i za kratak period je uspeo da ispolji svoj talenat i osvoji srca ljubitelja umetnosti.
Poliglota
- Mnogo sam putovao i za to vreme naučio dosta toga. Pre svega, naučio sam jezike - priča mladi umetnik, koji već sada govori arapski, engleski, grčki, a odskoro je krenuo na časove srpskog jezika i kaže da mu dobro ide.
Nadimak Mali Pikaso zaradio je zbog neverovatnog talenta koji poseduje, a upravo je legendarni Španac njegov omiljeni slikar.
Prva slika koju je prodao koštala je 15 evra, a najčešće crta portrete. Najuspešnije slike su mu portreti našeg tenisera Novaka Đokovića, glumice Anđeline Džoli, nemačke kancelarke Angele Merkel i slikara Salvadora Dalija, a najviše uživa u crtanju svojih najbližih.
Želja da brat krene u školu
- Cilj mi je da jednog dana odem u neku razvijenu zemlju da studiram slikarstvo u Švajcarskoj ili Americi, na primer. To trenutno nije moguće zato što su granice razvijenih zemalja nedostupne za nas migrante, a ukoliko bi se to promenilo, tamo bih se usavršavao i pomogao svojoj porodici. Ono što bih posebno voleo to je da moj brat krene u školu - kaže Farhad.
Ovo nije njegova prva izložba, neke od svojih radova već je izlagao u Italiji. Ipak, ova u Srbiji mu je prvi ozbiljan poduhvat na početku njegovog stvaralaštva. Zahvalan je svim ljudima kojima su mu pomogli da prezentuje svoje slike i talenat, a kaže da njegovi roditelji nisu verovali da će imati izložbu.
- Kad su shvatili da sam uspeo, bili su veoma uzbuđeni - kaže ovaj dečak. - U Avganistanu nikada nisam imao priliku za tako nešto i nisam ni pomislio da će mi se tako nešto desiti. Veoma mi je drago što je došlo ovoliko ljudi da me podrži i mogu reći da sam zaista srećan.
Talentovani dečak se bledo seća svog doma, a mesecima je putovao preko Turske i Grčke, da bi se na kraju zaustavio u Srbiji, gde je zajedno sa porodicom zatražio azil. Trenutno strpljivo čeka tranzit prema zemljama Zapadne Evrope.
