Veliko srce Malog Pikasa
Izložba ovog mladog umetnika koja nosi naziv Treba nam ljubaznost ne bi uspela da nije bilo Fondacije za izbeglice Help Refugees i Fabrike fotografa. Oni su pomogli dečaku da organizuje svoju prvu samostalnu izložbu slika i fotografija.
Farhad je sa porodicom već osam meseci u Beogradu, u izbegličkom kampu u Krnjači. Kaže da mu je Srbija samo usputna stanica na putu ka Zapadnoj Evropi, a ne krije da bi voleo da svoj život provede u Americi.
Otac mu je radio na arabeskama i, kako kaže, to ga je podstaklo da se bavi umetnošću. Pored crtanja i slikanja, ovaj dečak se bavi i fotografijom i za kratak period je uspeo da ispolji svoj talenat i osvoji srca ljubitelja umetnosti.
Poliglota
- Mnogo sam putovao i za to vreme naučio dosta toga. Pre svega, naučio sam jezike - priča mladi umetnik, koji već sada govori arapski, engleski, grčki, a odskoro je krenuo na časove srpskog jezika i kaže da mu dobro ide.
Nadimak Mali Pikaso zaradio je zbog neverovatnog talenta koji poseduje, a upravo je legendarni Španac njegov omiljeni slikar.
Prva slika koju je prodao koštala je 15 evra, a najčešće crta portrete. Najuspešnije slike su mu portreti našeg tenisera Novaka Đokovića, glumice Anđeline Džoli, nemačke kancelarke Angele Merkel i slikara Salvadora Dalija, a najviše uživa u crtanju svojih najbližih.
Želja da brat krene u školu
- Cilj mi je da jednog dana odem u neku razvijenu zemlju da studiram slikarstvo u Švajcarskoj ili Americi, na primer. To trenutno nije moguće zato što su granice razvijenih zemalja nedostupne za nas migrante, a ukoliko bi se to promenilo, tamo bih se usavršavao i pomogao svojoj porodici. Ono što bih posebno voleo to je da moj brat krene u školu - kaže Farhad.
Ovo nije njegova prva izložba, neke od svojih radova već je izlagao u Italiji. Ipak, ova u Srbiji mu je prvi ozbiljan poduhvat na početku njegovog stvaralaštva. Zahvalan je svim ljudima kojima su mu pomogli da prezentuje svoje slike i talenat, a kaže da njegovi roditelji nisu verovali da će imati izložbu.
- Kad su shvatili da sam uspeo, bili su veoma uzbuđeni - kaže ovaj dečak. - U Avganistanu nikada nisam imao priliku za tako nešto i nisam ni pomislio da će mi se tako nešto desiti. Veoma mi je drago što je došlo ovoliko ljudi da me podrži i mogu reći da sam zaista srećan.
Talentovani dečak se bledo seća svog doma, a mesecima je putovao preko Turske i Grčke, da bi se na kraju zaustavio u Srbiji, gde je zajedno sa porodicom zatražio azil. Trenutno strpljivo čeka tranzit prema zemljama Zapadne Evrope.