Mladi u Srbiji ne veruju ni političarima, ni EU i masovno žele u inostranstvo
"Tri četvrtine mladih u Srbiji ne veruje političarima, a skoro polovina njih ima neutralnu reakciju na pojam Evropska unija", pokazuje istraživanje KOMS.
Krovna organizacija mladih Srbije predstavila je "Alternativni izveštaj o položaju i potrebana mladih u Republici Srbiji", u kome istražuje stavove mladih prema politici, tržištu rada, obrazovanju, aktivizmu, bezbednosti, kulturi i vrednostima.
Prosečna starost ispitanika je 22,7 godina, a upitnik je popunilo 68,8 odsto mladih žena i 31,2 odsto mladih muškaraca. Njih 65 odsto živi u većim gradovima u Srbiji, a najviše, 46,9 odsto ih je iz beogradskog regiona.
Nedostatak poverenja u institucije
Jedan od istraživača Boban Stojanović kaže za B92.net da rezultati pokazuju da mladi apsolutno nemaju nikakvo poverenje u institucije.
- Dakle, tu je negativan stav prema demokratiji, političarima, EU… Mladi su razočarani životom u Srbiji, a političare vide kao glavni uzrok pada društvenih vrednosti - navodi Stojanović.
Prema njegovim rečima, rezultati pokazuju i to da mladi u Srbiji ne vide perspektivu.
- 70 odsto želi da ode iz mesta u kojem živi. Deo želi u inostranstvo, deo u velike gradove. Oni koji su u velikim gradovima žele da idu van zemlje, oni koji su iz malih mesta žele u velike gradove - ističe Stojanović.
Skoro polovina ima status studenta, 60,6 odsto nema mesečnu zaradu, a 61 odsto njih živi u porodičnom stanu. Kao najveći problem vide nezaposlenost, a zatim obrazovni sistem, sistem vrednosti i korupciju.
Mladi kažu da su i dalje zainteresovani za politiku, a tek svaki deseti kaže da nije uopšte zainteresovan. Na skali od jedan do pet, odgovore 4 ili 5 je dalo kombinovano 60,4 odsto ispitanika, a prosek je 3,5.
Većina (91%) smatra da bi mladi trebalo da učestvuju u procesima donošenja političkih odluka, a 48,8 odsto smatra da nema nikakav uticaj na te odluke.
Mladima u Srbiji je važno (75 odsto) da političari i partije imaju deo posvećen njima u kampanji i programima, ali za nijansu više njih misli da im se političari ne obraćaju (40 odsto naspram 36 odsto).
Što se poverenja tiče, tu nema mnogo nijansi - 76 odsto mladih kaže da ne postoji političar kome veruje, a na skali od 1 do 5 na pitanje da li partije rade u interesu mladih, kombinovano odgovore 1 i 2 daje 83,1 odsto.
Aktivizam kao najbolji lek
Zato i dalje smatraju da se kroz aktivizam može popraviti stanje u društvu - 58 odsto odgovara sa da, a tek 16 odsto sa ne. Iako mahom ne prihoduju od učešća u radu u nekom od udruženja (82 odsto), nepunih 60 odsto mladih smatra da im je aktivizam pomogao za lični napredak ili karijeru.
Zanimljiv je odgovor na pitanje da li je demokratija najbolji oblik vladanja - 33 odsto kaže "da", 32 odsto kaže "ne", a 35 odsto kaže "ne znam". Za monarhiju je tek 16 odsto mladih.
Ipak, 46 odsto ne smatra da je Srbiji "potreban jak vođa kog će narod slediti", dok 39 odsto misli da je jak lider neophodan državi. U istraživanju se ističe da je kod žena učestaliji odgovor da - 43,2 odsto, naspram 28,8 odsto kod muškaraca.
Stavovi mladih prema Evropskoj uniji se poslednjih godina drastično menjaju, a u ovom istraživanju na pitanje kakva im je prva reakcija na pojam EU njih čak 46 odsto kaže "neutralna", "negativna" je kod 28 odsto, a najmanje ima "pozitivne" - 26 odsto. Ipak, 42 odsto mladih podržava ulazak u EU, a 32 odsto je protiv.
Međutim, mladi nisu sigurni da bi bolje živeli kada bi Srbija ušla u EU - njih 32 odsto veruje da bi sve ostalo isto, 26 odsto ne zna, 25 odsto veruje u boljitak, a 17 odsto smatra da bi se živelo gore.
Zato 60 odsto mladih kaže da sebe smatra za "evrorealistu", 18 odsto je evroskeptika, 10 odsto je evroentuzijasta, dva odsto evrofoba i za "drugo" se odlučilo 10 odsto mladih.
