Sirotinju sele u smrt
U maju su dve porodice iz radničke kolonije bivšeg građevinskog giganta Trudbenik zamalo prinudno iseljene, a od tada ubrzano pristižu rešenja i ostalim stanarima ulice Luneta Milovanovića u Beogradu.
Više od 30 porodica na beogradskom Konjarniku živi u barakama koje su pre 25 godina dobili od preduzeća kao privremeni smeštaj.
Čekali su stanove koji su im sledovali, a firma je privatizovana, zakoni promenjeni i zemljište na kom su barake je prodato. Porodice su sada na korak da ostanu bez jedinog krova nad glavom.
Lukovići i Jokići su izbegli iseljenje u maju zahvaljujući okupljenim novinarima i komšijama i od tada strahuju od trenutka kada će izvršitelji ponovo doći.
Opstanak u memli
Novo rešenje stiglo je i u baraku Slavke Horvatović (74). Piše da je rok za iseljenje 27. oktobar.
Ona živi u kolektivnoj baraci sa još nekoliko penzionera preduzeća Trudbenik i provodi dane u više nego skromnoj sobici prepunoj vlage.
Jedno kupatilo deli njih šestoro. Stara kada koja curi na sve strane i jedan čučavac za njih su svakodnevica. U takvim uslovima, već trideset godina živi baka Slavka, a kako kaže, sada i odatle hoće da je izbace. Kao da ona sama ne bi otišla iz barake strave i užasa da je samo imala gde.
- Živim sama. Nemam muža i decu. Ovu sobicu sam dobila od svog preduzeća Trudbenik u kom sam provela radni vek kao čistačica. Zar mislite da bih živela ovde da mogu bilo šta drugo sebi da priuštim - priča za "Vesti" skromna Slavka.
Stara i bolesna
Ona živi od 12.000 dinara penzije. Kaže da joj to polazi za rukom jer je snalažljiva.
- Ja za hiljadu dinara (oko osam evra) kupim hranu, i to mi potraje pet dana. Rastegnem, potrudim se kako moram - kaže Slavka.
Ako je izbace iz barake, Slavka će postati beskućnik.
- Da imam novca, ja bih otišla pod kiriju. Sa sto evra mesečno nemam ni da jedem dovoljno, a kamoli i to da platim. Čekala sam stan od preduzeća, i eto, nikada ga nisam dobila. Ja ne tražim mnogo, samo jednu sobu da ne budem na ulici - sa suzama u očima govori nam nesrećna starica.
Strahuje šta će se desiti kada dođe 27. oktobar.
- Ja sam stara i bolesna, otpor ne mogu da pružim. Stegne mi se u grudima kad god pomislim. S ovakvim stresom, iseljenje neću ni dočekati - kao da se pomirila Slavka Horvatović.
Strašnije od rata
Slavkina komšinica Milica Jokić i sama čeka iseljenje. Kaže da su sve porodice iz barake u teškoj situaciji, a još je strašnije kada udare na stare i nemoćne poput Slavke.
- Čovek ne zna šta će. Ja sam došla 1992. godine s decom iz Zvornika kada je počeo rat i to nije bilo tako strašno kao ovo. Došla jedna lopuža koja je celo preduzeće rasturila za godinu dana. Mi ćemo se boriti, protestovati, nećemo dozvoliti da nas ostave bez krova nad glavom - kaže Jokićeva.
Na ulicu bolesni i deca
Na udaru izvršitelja poslednjih meseci najviše su oni koji imaju najmanje.
Početkom juna, posle nekoliko neuspešnih pokušaja prinudnog iseljenja, porodica Havatmi je napustila svoj stan na beogradskom Dorćolu.
Zbog duga od 6.500 evra starog preko 20 godina penzionerka Branka Havatmi i njen sin Tarik koji boluje od cerebralne paralize nisu mogli da spreče da njihov stan bude prodat na aukciji bukvalno upola cene.
Branka je želela da izmiri dug i mirno provede penzionerske dane sa bolesnim sinom, ali nije joj dozvoljeno.
Jedan sud, dve pravde
Jedna od najvećih misterija koja muči stanare jeste kako su pojedine komšije dobile mogućnost da otkupe svoje barake ili dobiju neku stambenu jedinicu u zamenu.
- Iste sudije su sudile, u istoj firmi smo radili, pod istim uslovima stanujemo, a presude su različite. Kao da ne važe ista pravila za sve i to nas najviše boli. Mi nismo kivni na te komšije, jer razumemo da se svako bori za sebe, ali jesmo na sud - ispričao je za "Vesti" Vojimir Luković.
Naime, saznali su da su ostali bez krova nad glavom tek kada im je predat novac od prodaje stana, odnosno ono što je ostalo kada je namiren dug.
Prošle sedmice prašina se opet podigla na Dorćolu zbog pokušaja prinudnog iseljenja samohrane majke Tatjane Aničić i njenog petogodišnjeg sina.
Ona ima kupoprodajni ugovor, ali zbog sudskog postupka koji je pokrenuo bivši vlasnik stana protiv investitora, Tatjana je na korak da završi na ulici. Srpsko pravosuđe, čini se, gluvo je i slepo u ovom slučaju.
Ivan Timotijević, mašinbravar u penziji, uspešno izbegava prinudno iseljenje iz svoje kuće u Savamali u kojoj živi već 30 godina. On poseduje svu neophodnu dokumentaciju da je kuću dobio od preduzeća Iskra gde je radio.
Kaže da su mu izvršitelji već nekoliko puta kucali na vrata usled sudskih zavrzlama čiji je jedini cilj da se tajkuni domognu atraktivnih lokacija.
Kupili mačku u džaku
Pre godinu dana porodica Stojanović iz Leskovca izbačena je na ulicu iz kuće koju su kupili 2009. od Jelene Mitić za 10.000 evra. Međutim, nisu znali da šestina kuće pripada izvesnoj Snežani Gajić. Umesto da tuži Mitićevu što je kuću prodala, ona je presavila tabak protiv porodice Stojanović koja je izgubila dom koji je pošteno platila.
