Najlepše je u Srbiji: Uživanje sa rodbinom
Velibor Dobrić i njegova supruga Vučica kao penzioneri dobar deo godine i leta provedu u domovini. Imali su kuću u Novom Pazaru, ali su je prodali prošle godine u avgustu, a sada planiraju da kupe nešto u Beogradu ili okolini, kako kažu.
Njihova kćerka Sonja sa porodicom odlazi u Vrčin kod muževljeve familije, a sin Saša i njegova supruga Nataša sa decom idu u Osečinu kod njenih roditelja, tako da se svaki letnji raspust, pa tako i ovaj, provodi po istoj šemi.
- Naravno, gledamo da se nađemo negde svi zajedno, da li u Novom Pazaru ili u Beogradu, i tako je svakog leta - priča Velibor.
Svih pet unučadi, uzrasta od osam do 26 godina, znaju dobro srpski jezik jer Velibor veoma drži do toga, kao i do svoje porodice. Pošto imaju dosta rođaka vršnjaka, trećoj generaciji Dobrića nije dosadno kad odu dole na odmor. Konstantin i Petar kažu da najviše vole da idu u Osečinu jer "tamo imaju više drugara i svoju kuću".
Velibor na pitanje šta mu posebno smeta ili ga ljuti kad ode u zavičaj kaže da voli sve - "od kamenja do drveća" - i da mu baš ništa ne smeta: ni ekonomska kriza, ni birokratija, ni loši putevi, ni skupoća.
- Pretežno provodim vreme sa braćom, prijateljima i rodbinom. Oni se svi užele nas i mi njih, i gledamo da to vreme koje smo zajedno provedemo u veselju i u slozi - veli sagovornik "Vesti".
Prodao kuću u Novom Pazaru
Rođen u jednom selu pored Novog Pazara, Velibor kaže da oko njegove kuće, 300 metara unaokolo, nema nijedne srpske porodice, ali su mu komšije
muslimani isto kao rođena braća.
- Kad odemo dole, oni se sa svima nama izljube, i to po tri puta - ispričao je Velibor sa suzama u očima.
Nije mu svejedno što je prodao kuću, ali kaže nije bilo razloga da oni ostanu, a sva rodbina im je u Beogradu.
- U selu imamo još 26 hektara zemlje, ali to niko ne radi, to je sve zaraslo u korov - kaže Velibor kao jedan od mnogih dijasporaca koji na zavičaj gledaju isključivo sa setom i ljubavlju.
