Leto u zavičaju: Kod Noleta, pa na gibanicu
Šta očekuju u otadžbini? Da li im srce zakuca jače kada pređu granicu? Dožive li u zavičaju više radosti ili razočaranja? Vraćaju li se punih baterija i emocija? Kako se deca provode u postojbini svojih roditelja, deka i baka...?
Na sva ova pitanja odgovarali su reporterima "Vesti" naši ljudi, rasuti širom Evrope.
Zoran i Danijela Popadić sa 12-godišnjim blizancima Aleksandrom i Filipom i 10-godišnjom ćerkom Atinom kofere su spakovali i posle obavljanja još nekih sitnica konačno kreću.
Cilj je opet, 15. put, sunčani grčki Halkidiki, na koji će stići posle "presedanja" u Beogradu i Vranju.
Kako se vidi iz reči uvek optimistički raspoloženog Penkala, kako su Zorana nazvali zbog neobičnog zanimanja, (profesionalni restaurator nalivpera i olovki), on je odmor isplanirao do tančina, i osim rekreacije, drugo ništa ga ne zanima.
Čak se psihički pripremio i za saobraćajne gužve i čekanja na graničnim prelazima. On i očekivane saobraćajne kontrole prima opušteno jer po njemu kontrole su sastavni deo policijskog rada za naše dobro, i ljude "treba pustiti da mirno rade svoj posao".
Administrativno-birokratske "igrice" koje je ranije u Srbiji često doživljavao, ove godine ga ne zabrinjavaju, jer ovaj put otadžbinu posećuje isključivo kao turista.
- Obično krećem uveče kako bih na granični prelaz Horgoš stigao ujutro, kada se nikada ne čeka duže od dva sata. Budući da putujemo s troje dece, za svaki slučaj pripremili smo dovoljno hrane i vode, tako da nas, kako to reče Đorđe Balašević, "ništa ne može iznenaditi" - opisuje Popadić.
Njihova prva stanica je Beograd, u kojem mu žive otac i brat, i što je veoma bitno otkad mu sinovi igraju tenis, u Beogradu su i teniski tereni Novaka Đokovića.
- Svi volimo Beograd, a naročito deca. Aleksandar i Filip posebno se raduju Dorćolu na kojem će moći da igraju tenis na terenima Novaka Đokovića. Reketi i ostali teniski pribor prvi su spakovani. Za Dorćol smo rezervisali tri dana, i tu po zapovesti Aleksandra i Filipa nikakvih "prepravki i korekcija" ne može da bude. Dobri su đaci i teniseri pa im tu želju sa zadovoljstvom ispunjavamo - kaže Popadić, koji je u svom sportskom životu najviše vremena posvetio fudbalu.
Na putu do Grčke, posle Beograda, Popadići nekoliko dana ostaju u Vranju, gde Danijela ima tetku Nadu, s kojom je odrasla i koju i danas zove mamom.
- Tetka je izvrsna kuvarica, a nema želje koju nam ne bi ispunila. Kod nje uvek jedemo najbolju srpsku gibanicu, ili banicu kako je u tome kraju nazivaju. Deca kao deca, oni tu imaju svoje drugare od prošlih godina i kad dođemo svi se do neba raduju. Toliko se igraju da ih je teško i za ručak dozvati - objašnjava Popadić.
Dečje želje
- Navratićemo na Dorćol i pri povratku. Ako Đoković završi turnir u Londonu, on će sigurno doći u Beograd. Bilo bi super da ga upoznamo - kažu Aleksandar i Filip.
On dodaje da kada se dobro odmore kreću iz Vranja i već za tri sata su na Halkidikiju.
- Za Crnogorsko primorje trebalo bi nam znatno više. Za Grčku smo odvojili deset dana, ali ako bude lepo vreme i ako "štab" odluči, možda ostanemo i duže.
- Biće nam lepo, deca su dobro završila školu, a odmor smo zaslužili i mi, jer smo račune redovno plaćali pa je ostalo i za odmor - duhovito zaključuje raspoloženi Popadić, koji se u zadnji čas seti da prekontroliše rok važenja zelene karte koju u Srbiji obavezno traže.
"Vesti" zamena za more
Penzionisanog inženjera i profesora matematike i fizike Obrada Vasića sreli smo s "Vestima" u rukama pred kioskom u Gajbel štrase, u južnom delu Hanovera.
- Kakvo more, kakva šetnja. Ovog leta ništa od toga. Taman kad sam nameravao da krenem u Srbiju i Crnu Goru, doktor mi propisa terapiju i zapreti da nipošto ne smem da je prekidam. Evo, uzeo sam "Vesti" i idem kod Talijana da popijem kafu i da ih prelistam. Detaljnije ću čitati posle podne kada se vratim sa terapije.
Ove godine sam planirao da posetim sestru u Vrbasu, a zatim da putujem u Tivat. Tamo sam počeo nešto da gradim, a ako sve bude išlo po planu, graditi se može i u jesenjim mesecima.
- Dobro je da imamo "Vesti" i ukrštenice. Ako ujutro ne stignem, moj Kurd iz Iraka jedan primerak za mene uvek skloni na stranu.
U svakom slučaju, leto ću sa "Vestima" provesti u Hanoveru, a posle poslednjeg dana terapije, eto mene u Vrbasu i Tivtu...
