Radost i tuga najstarije porodilje u Srbiji: Živeću samo za moju Alinu!
Posle više pokušaja da "prirodnim putem" ostane trudna i četiri vantelesne oplodnje, Novopazarka Atifa Ljajić (60) je u Beogradu, na Ginekološko-akušerskoj klinici, 20. juna ove godine rodila đerku Alinu. Kada su sanirane rane od carskog reza, Atifa je sa Alinom doputovala u rodni Novi Pazar gde kao podstanar, u skromnom kućerku (koji prokišnjava) živi u braku sa suprugom Šerifom Nokićem (68).
- Beba je odlično, zadržali smo se malo duže u bolnici jer je imala "fiziološku žuticu", lepo napreduje i za sada je sve dobro. Nemam reči kojima bih opisala sreću zbog rođenja Altine, celog života želela sam dete, u prethodnih 12 godina, od kada sam srela supruga Šerifa, pokušala sam više puta da ostanem trudna, ali nije išlo. Potom sam krenula u vrlo rizične vantelesne oplodnje, nekoliko puta bila sam na ivici života i smrti, na kraju, u 59. godini Bog me pogledao, ostala sam trudna i evo na svet je došla moja Altina, moje zlato, moja sreća, moj život i sve što imam - priča plačući hrabra Atifa "žena fenomen" i žena junak.
Šerif: Pod pritiskom sam
Trpim svakakve pritiske u Novom Pazaru, ljudi ko ljudi, svašta pričaju... Istina je da Alinu nisam upisao kao moje dete, jer je rođena vantelesno, istina je i da imam ozbiljne sporove sa mojom decom koja žive u Turskoj, moguće je da ću se vratiti u Tursku... Razgovaraću o svemu sa Atifom... Iako se neću voditi kao njen otac, Alini ću pomoći koliko god budem mogao, biću, koliko mi zdravlje i materijalna situacija dozvole i uz Atifu - rekao nam je na rastanku Šerif naglasivši da u svojoj 68. godini i svim bolestima koje nosi teško podnosi plač bebe, česta noćna buđenja i celu situaciju...
Svoj radni vek ova skromna i uporna Novopazarka provela je u Tekstilnom kombinatu Raška koji je propao, a da ona još nije dočekala penziju. Pre dvanaest godina upoznala je Šerifa Nokića, penzionera i povratnika iz Turske s kojim je sklopila brak. Mada je Šerif, koji ima odraslu decu i unuke u Turskoj, ubeđivao da ne ulazi u rizičnu trudnoću i ne rađa decu u poznim godinama, koju neće imati ko da gleda, bio joj je podrška sve do rođenja Altine... Bodrio je, vodio po bolnicama, išao po rezultate... On joj je prvi i javio srećnu vest da je ostala trudna... Bio je pre nekoliko dana da je preuzme u Beogradu... Međutim, posle povratka u Novi Pazar, iskrsli su ozbiljni bračni problemi...
Potrebna pomoć
Atifa živi u sobici koju plaća 70 evra i koja prokišnjava. Zimu sa bebom neće smeti da čeka u ovom sobičku, pogotovu ako Šerif ne bude s njom...
- Moraću negde da se selim i tražim neki bolji smeštaj, čekaću da Alina malo živne, pa da se nekako snalazimo. I sa Šerifom je bilo teško, jer smo se izdržavali samo od njegove penzije... Svaka pomoć bi mi puno značila - priča ova srećna majka...
- Šerif mi je rekao da nas napušta i da se vraća u Tursku... Nije želeo da Alinu upišemo na njegovo ime, niti da se vodi kao njen otac. Posle sve sreće koju sam čekala i dočekala, ovo mi je težak udarac, izgleda da ću, u svoj mojoj sirotinji i bez ikakvih primanja, sama morati da brinem o detetu... Naravno, neću se predati, moja borba se nastavlja, mada nemam ni rodbine ni prijatelja, nadam se da će se naći i neko ko će mi pomoći... Meni je sada najvažnije da moja beba, moja Altina, bude dobro i da lepo raste, a dalje kroz život, videćemo, šta bog da i meni i njoj - priča plačući Atifa...
Mada je Atifa mislila da je Šerif definitivno otišao u Tursku, on se ipak, pojavio u njihovoj podstanarskoj sobici... Bio je zatečen prisustvom novinara, nije želeo mnogo da priča o novonastaloj situaciji. Kratko nam je rekao da je ljudski podržavao Atifu, ali da je generalno bio protiv njene trudnoće i porođaja u šezdesetoj godini...
Zahvalna lekarima i sestrama
Pola života provela je po laboratorijama, ambulantama, bolnicama. Kada su joj svi govorili da je "stara" za potomstvo, da rizikuje život i da treba da odustane, ona je nastavljala borbu.
- Više od svega, pa i od života, sam želela dete, molila sam se svakodnevno Bogu i Svevišnji je uslišio moje želje. Veliku zahvalnost dugujem Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu gde sam šest meseci održavala trudnoću, tim vrhunskih lekara i sestara svakog trenutka bio je uz mene, ništa nisu prepuštali slučaju, do neba im hvala, da nije bilo njihovog angažovanja, svetskog znanja i divnog ljudskog odnosa prema meni: ko zna da li bih dočekala moju sreću, moju Altinu - priča Atifa.
