U Susret Petrovdanu: Nadigravanje za dukat
Srpska pravoslavna crkva 12. jula obeležava uspomenu na Svete apostole Petra i Pavla. Uobičajen narodni naziv za ovaj praznik je Petrovdan i jedan je od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Kod Srba je to slava pekara i ribara.
Petar je bio ribar i zvao se Simon, a Isus mu je dao ime Petar. On je prvi od apostola jasno izrazio veru u Gospoda rečima: "Ti si Hristos, sin Boga živoga." Apostol Pavle bio je farisej, progonitelj Hristov, i zvao se Savle. Preobrazio se i krenuo za Hristom.
U "Prologu" episkopa Nikolaja Velimirovića apostol Petar je predstavljen kao "neustrašivi i silni propovednik Jevanđelja", čije se ime pominje posle silaska Svetog duha na Svete apostole i posle besede koju je održao u Jerusalimu, kada je "pridobio i preobratio u hrišćanstvo 3.000 duša". Oba svetitelja pogubio je u Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.
Priča kaže da, kada je Bog delio zanimanja svojim apostolima, Svetom Petru poverio je brigu o pšenici i vinu, ali i ključeve Nebeskog carstva, pa tako preminuli upravo njemu polažu račune na vratima raja. Po legendi, on čuva stub na kome je zemlja da ga privezani crni pas ne pregrize. Prerušen putuje po svetu i kuša ljude, donosi toplo vreme da sazru žita. Ljudi se zaklinju imenom Svetog Petra.
U crkvi Svetog Petra u lancima u Rimu čuvaju se verige Svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana. Predanje kaže da su verige same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg.
Petrovdan obiluje živopisnim običajima. U Rađevini se tog dana igra za dukat. Ovo nadigravanje se prvi put pominje u pisanim izvorima iz 19. veka kao nadmetanje mladića i devojaka u igranju izvornog narodnog kola.
Četiri dana pre praznika i tri posle svetkovanja u mnogim srpskim krajevima paljene su vatre buktinje, lile i kresovi. U ovom periodu se nije radilo u vinogradu, brala konoplja niti se prao veš. Obredne vatre su preskakane kako bi Sveti Petar pomogao da se veštici spale krila. Poznati etnolog Mile Nedeljković zapisao je sledeće u "Kalendaru srpskih narodnih verovanja i običaja":
Čuvanje sunca
U Rusiji se veruje da je Sv. Petar "popljuvao" lišće, pa se stoga posle tog dana više ne kuvaju trave i bile, ne lome se grane za metle... U južnoruskim gubernijama ljudi su odlazili u osvit zore na ovaj praznik da "čuvaju sunce", da gledaju kako ono na izlasku "igra". Bugari su bili ubeđeni da se posle Petrovdana sunce okreće zimi, da ptice prestaju da pevaju, a trava da raste.
"Najčešće se za nju (lilu) uzima kora trešnje ili breze, koja je oguljena, ili kao kaiš odrezana od stabla, ostavljena nekoliko dana na suncu da se lepo prosuši, da bi, zapaljena, lepo plamtela. Kora se natakne na rakljasto drvo i na njemu nosi." Po nekim verovanjima, Sveti Petar je noću žeo žito, pa je palio lile da bi bolje video, a po drugima - njemu su se zapalile kosa i brada. "Premda pretežno stočarski, lila je i ratarski običaj, što potvrđuje i usklik kojim se u Gruži propraća nošenje lila: 'Lila gori, žito rodi!", kazivao je Nedeljković.
Ovim praznikom završava se petrovski post.
Jabuke za dušu umrlog deteta
Narod Petrovdan smatra kao težak praznik, zapisao je Savatije M. Grbić u svom delu "Srpski narodni običaji iz Sreza boljevačkog":
"Praznuje od treska (groma). U kući gde je dete umrlo, a nema još godina dana od tog vremena, neće niko pre Petrova dana ništa od novog roda okusiti pa bilo to voćka ili kakav drugi rod, dokle se ne podeli za dušu umrlog. Na Petrovdan domaćica podeli prvo jabuke petrovke kao prvi rod za dušu umrlog deteta, pa posle toga tek od njih jedu svi ukućani. Narod veruje da toga dana Sv. Petar na onome svetu deli jabuke umrloj deci, i ne da onome detetu, čija majka nije toga jutra podelila. Takvo dete onda pišti i proklinje svoju majku."
