Novo leto, stare muke
Srbi iz inostranstva koji će iskoristiti letnje odmore da posete otadžbinu i ovoga puta moraće da se naoružaju strpljenjem i oprezom.
Gužve ih očekuju na graničnim prelazima i naplatnim rampama, a trebalo bi da se pripaze i prevaranata na putevima. I pored rekonstrukcija o kojima se pričalo, putevi u Srbiji su po kvalitetu i dalje daleko od onih u EU. Cene goriva je visoka, a po oceni mnogih naših čitalaca, njegov kvalitet loš.
Kada je reč o cenama u prodavnicima, godinama je ustaljeno pravilo da se čokolada i ostali slatkiši donose u Srbiju. Neki se odluče da ponesu i druge prehrambene namirnice. Ne zbog oskudnih rafova u radnjama, već zbog daleko viših cena. Ipak, kada je reč o pijačnoj ponudi u Srbiji, miris domaćeg paradajza i lubenice nema cenu.
Ivan Kostić, predsednik odbora za Srbe u regionu i dijasporu preko "Vesti" zemljacima želi da poruči da se "dobro odmore i uživaju u lepotama Srbije". Ali, pre toga, valjalo bi da znaju da, kada je reč o samom putu "stvari nisu preterano pomerile ka pozitivnom, te da će situacija biti manje-više sična kao i prošlog leta".
Pad vrednosti evra
Dinar je 19. juna ojačao prema evru i zvanični srednji devizni kurs je 122,1046 dinara za jedan evro, što je najjača vrednost domaće valute u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije. Ove oscilacije, prema oceni stručnjaka, predstavljaju smišljeno poigravanje sa sunarodnicima koji dolaze u otadžbinu na odmor. Ovakvom ekonomijom, objašnjavaju, dodatno se globi narod unutar i van granica Srbije. Pad evra uoči praznika i letnjih odmora je već tradicionalna pojava.
- Neizbežno je svake godine, pa i ove da bude zadržavanja na graničnim prelazima i da se čeka. Zato savetujem našima da biraju menja frekventne prelaze. Nekada je dovoljno samo deset kilometara da skrenu sa autoputa i izbegnu ogromne gužve. Recimo, na manjim prelazima poput Šida na granici za Hrvatskom ili Bačkim vinogradima na granici sa Mađarskom zadržavanja su delako manja - kaže za "Vesti" Aleksandar Čotrić, član Odbora za Srbe u regionu i dijasporu Skupštine Srbije.
On dodaje da će i ove godine biti čekanja na naplatnim rampama.
- Da bi se to izbeglo, država bi trebalo da uvede vinjete kao i neke druge zemlje, ali za sada situacija je ovakva. Savetovao bih našima da uvek budu oprezni jer ima kriminalaca na autoputevima koji se lažno predstavljaju kao policija ili šlep služba i iskoriste trenutke kada se naši ljudi odmaraju ili spavaju da ih opljačkaju - dodaje on.
Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije, kaže da se Srbi iz dijaspore svake godine imaju primedbe na, kako smatraju, prekobrojna zaustavljanja saobraćajne policije, proceduru na granici i razne inspekcije.
Brzo do ličnih dokumenata
A kada konačno stignu u zavičaj, lepa vest za dijasporu je da će biti prioritet ako žele da uzmu nova lična dokumenta.
- Kada dođu u lokalne opštine i policijske stranice, potrebno je samo da naglase da su iz dijaspore, da su tu na odmoru i imaće prioritet prilikom izdavanja ličnih dokumenata - ističe Čotrić.
- Često u razgovoru čujem: "Eto, prošao sam celu Evropu, nigde mi nisu zaustavili, a kako sam ušao u Srbiju, evo tri puta". Obično su to primedbe i zamerke. U svakom slučaju, trebalo bi svi da imao neko poštovanje prema tim ljudima. To ne znači da ih treba amnestistirati, policija treba da radi svoj posao. Ali, gro tih ljudi su osopbe koje vredno rade u Zapadnoj Evropi, godišnje ukupno pošalju četiri-pet milijardi evra u otadžbinu i samim tim bi trebalo da imamo neko poštovanje prema njima - zaključuje Mijailović.
Procedura za dobijanje državljanstva
Kada je reč o proceduri dobijanja državljanstva, Ivan Kostić podseća da to zavisi od države do države.
- Recimo naši koji žive u Hrvatskoj i BiH lako dobijaju državljanstvo jer ga lako dokazuju. U Albaniji je situacija takva da ni predsednik udruženja Srba Pavle Brajević nema državljanstvo, jer nema mogućnosti da dokaže srpsko poreklo. Neke države ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo - podseća Kostić.
