Dva veka srpskih tajkuna (13): Genije bez zrna morala
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca izašla je iz Prvog rata potpuno opustošena, pa i sa saobraćajem. Kako nije bilo novca za kupovinu vozova, vlasti su odlučile da poprave stare. Ali, i za to je nedostajalo radionica, opreme, stručnjaka, i - novca.
Rešenje su ponudili Česi. Ministar saobraćaja Nikola Uzunović potpisao je jula 1921. ugovor o popravci železničkih vozila za 30 miliona dinara sa čehoslovačkim preduzećem A. D. za mašinska i mostovna postrojenja, s tim da se taj iznos ne isplaćuje unapred, kakav je bio običaj za velike ugovore, nego tek posle obavljenog posla. Balkanskoj kraljevini je time učinjen značajan ustupak.
Slovenska solidarnost
Česima je pored velikog posla i dobre zarade ovaj ugovor trebalo da ojača dobre veze sa Srbijom. Osim toga, popravka železničkih vozila Kraljevine SHS bila je i simbol solidarnosti slovenskih država.
Zbog toga je afera koja je iz ovog posla nastala imala mnogo teže posledice nego sve ranije. Prozvana je Adamstal, jer se čehoslovačko preduzeće nalazilo u mestu Adamovu, a aferu je pokrenuo tadašnji ministar finansija Milan Stojadinović.
Sa svega 23 godine Stojadinoviće je od briljantnog studenta postao doktor ekonomskih nauka na Beogradskom univerzitetu, da bi se kao stipendista Kraljevine Srbije usavršavao u bankama Nemačke, Engleske i Francuske.
U otadžbini je dobio mesto pisara u Ministarstvu finansija, ali je do kraja Prvog svetskog rata već postao načelnik odeljenja. Ministarska karijera mu je započela 1922. kad je Nikola Pašić, šef Radikalne stranke, zapazio mladog profesora i ekonomistu. Uzeo ga je u svoju vladu i odmah mu poverio Ministarstvo finansija, a uz resor i to da stabilizuje jugoslovensku monetu.
Svemoćne lepotice
Jugoslovenska tajna služba Udba je 1952. od Đorđa Bodija, masona i prijatelja izbeglog Milana Stojadinovića saznala i to da su postojale dve žene koje kod predsednika vlade mogu "sve da završe". Prva je bila Stojadinovićeva kuma Ljubica - Buba Gašić, sestra njegovog šefa kabineta u Ministarstvu spoljnih poslova Dragana Protića. Stojadinović nije ni krio da je previše pažljiv prema lepoj kumi. Izvodio ju je u šetnju, s njom igrao čitavo veče na balovima. Znalo se i da je Buba nekoliko puta uspešno u poslovima intervenisala kod kuma, koji bi je posle banketa uvek otpratio kući, jer je njen muž bio zatrpan poslovima u kabinetu. Druga žena je bila Slavka Protić Pantelić, kći člana Glavne kontrole Mike Protića i jugoslovenska modna trendseterka. Zbog njenog suviše slobodnog života, od muža je dobila razvod. Slavka je od tada potisnula Bubu Gašić i svuda se javno pokazivala pored Stojadinovića. Zbog sopstvene žene i javnosti, Stojadinović joj je našao drugog supruga, kojeg je zaposlio u listu "Vreme". Slavka Protić je pet godina bila najuticajnija žena u Jugoslaviji, koja je završavala veoma važne poslove.
Stabilizacija dinara je bilo prvo delo 34-godišnjeg ministra. Jedino što je Milana Stojadinovića sprečilo da postane veliki srpski državnik bio je nedostatak osećaja za moral. Visoke položaje u vlasti on je koristio samo kao priliku da zgrne što više novca i lične moći. Zbog toga je bio posebno opasan po državni budžet. Čehoslovačko preduzeće je ispunilo svoj deo ugovora sa popravkom oštećenih železničkih vozila, ali Kraljevina SHS nije.
Dva veka srpskih tajkuna:
7. Profiteri jedva dočekali rat
8. Kaljav obraz Pašićevog sina
9. Ratne obveznice kupovali za češljiće
10. Kraljevi tekstila ortaci s ministrom
Od kako je decembra 1922. Stojadinović došao na čelo državnih finansija, umesto da se potrudi da dug bude namiren, on je učinio sve da bi isplatu zakočio. Svaki put kad bi češki opunomoćenik došao radi naplate posla, "iskrsao" bi neki problem zbog koga to nije moglo da se učini.
A. D. mašinska i mostovna postrojenja na kraju su angažovala ugledne beogradske advokate Emerika Tartalju i Zafira Stankovića da reše slučaj. Ali, i advokatima su stalno iskrsavale nekakve administrativne prepreke.
Na kraju se u Beogradu pojavio direktor čehoslovačke fabrike, Gut. Tek je njemu stavljeno do znanja da je žrtva zloupotreba u Ministarstvu finansija i da će problem najlakše rešiti ako se obrati Radomiru, Pašićevom sinu. On je u to doba uveliko bio ozloglašen zbog brojnih afera, a iz kojih je izlazio bez trunke odgovornosti. Iako Rade nikad nije bio u državnoj službi, vešto je koristio čuveno prezime i bio prijatelj sa mnogim ljudima iz vlasti, pa tako i sa Milanom Stojadinovićem.
Gut je sa njim i sa ministrom finansija stupio u vezu preko dr Ljubomira Milina, direktora Slavenske banke i sklopio tajni dogovor o naplati duga. Zauzvrat je morao da da mito od 6 miliona čeških kruna, koji su među sobom podelili Stojadinović, Rade Pašić, advokat Tartalja i bankar. Konačno, Stojadinović je izdao nalog Narodnoj banci da se Ćesima isplati dug: 10 miliona kruna u gotovini i 54 miliona dinara u bonovima koji mogu da se naplate do 1926. godine.
Najbogatiji Srbin
Vreme za isplatu duga koje je ministar Stojadinović beskrupulozno potrošio, oštetilo je državu za čak 122 miliona dinara. Za taj novac je moglo da se isplati čak 80.000 profesorskih, lekarskih ili sudijskih plata.
Najteža posledica afere Adamstal je bila ta što Stojadinović nikad nije krivično odgovarao za zloupotrebu ministarskog položaja. Bogatstvo Milana Stojadinovića pred Drugi svetski rat procenjivalo se na 700 miliona dinara, čime je postao jedan od najbogatijih ljudi u zemlji.
Mercedes u kusur
Kada je jednom prilikom Milan Stojadinović posetio fabriku automobila Mercedes u Nemačkoj, pričalo se da mu je direktor fabrike preneo želju uprave da se jugoslovenskom predsedniku vlade pokloni najnoviji model automobila. Stojadinović je odbio rekavši da nema pravo na poklone. Direktor je predložio da ga onda kupi za simboličan iznos. Stojadinović je pitao: - Koliko? - Neka bude jedan vaš dinar - odgovorio je direktor Mercedesa. Stojadinović je izvukao iz džepa dvodinarku i pružio je direktoru. - Šta sad da radimo, nemam da vam vratim sitno - našalio se direktor. - Ništa ne mari. Dajte još jedan za kusur...
