Ljuske od jaja oživele mozaik
U domaćinstvu lozničke slikarke Olge Ivanović ljuske od jaja ne završavaju u smeću, već od njih nastaju slike, i to mozaici. Umesto da za ovu staru likovnu disciplinu koristi kamenčiće, staklo ili keramiku, Olga upotrebljava krtu ljusku od kokošijih jaja i stvara neverovatna dela.
Nedavno je u galeriji "Mina Karadžić" u Loznici Olga održala izložbu svojih mozaika i pokazala da se, uz mnogo volje, strpljenja i kreativnosti, osim za torte i razne kolače, jaja mogu upotrebiti i na mnogo kreativniji i trajniji način.
Olga je dosad uradila više od 20 "mozaika od kalcijuma", a u njih je uložila mnogo vremena i pažnje jer je u svaki ugrađeno na hiljade ljuskica, pri čemu je svaka bojena, nameštana i okretana. Za jedan mozaik potrebno je i do petnaestak dana, a sve zavisi koliko je zahtevna kompozicija koju radi.
- Uvek sam volela mozaike, ali nisam imala uslova da ih radim. Onda sam se setila da sam, kao studentkinja, pravila nakit i po njemu lepila ljuskice od kokošijih jaja. Probala sam od toga da pravim mozaike i videla da je to moguće. Ukoliko nešto spremam, ljuske jajeta obavezno ostavljam. Prvo je skuvam, prethodno svu opnu sklonim sa unutrašnje strane i obavezno je dobro operem. Tako pripremljenu ljusku bojim akrilnim bojama u skladu sa onim što radim. Neophodno je da podloga na koju se lepe komadići ljuske bude čvrsta, pa zato koristim šperploču, lesonit i dasku jer se ljuska ne može lepiti na platno. Lepim je drvofleksom i moram dobro da pazim kako radim jer ispravke nema. Svaki mozaik zaštitim lakom za akril, tako da su dugotrajni, iako su rađeni od tako krtog materijala - objašnjava Olga dok tehniku pokazuje na kuhinjskom stolu.
Osim što je za ovakav rad potrebno vreme, strpljenje i velika posvećenost, budući da je radi vrlo sporo, potrebni su i velika koncentracija i preciznost, a slikarka kaže da je najteži deo priprema ljuske. Potrebno ju je izlomiti na sitne komadiće, ali se ona uglavnom lomi u nepravilnim oblicima pa se mora prstima pažljivo okrajati.
- Tehnika rada ista je kao kod izrade mozaika od kamenčića ili stakla. Na podlozi prvo nacrtam motiv koji želim da radim i onda po tome lepim ljusku. Ljudi se iznenade kada vide od čega su mozaici, a meni je ovaj rad veoma zabavan jer volim da eksperimentišem i istražujem. Radila sam portrete, Teslin i Če Gevarin, ikonu Svete Petke, pejzaže, mrtvu prirodu, još istražujem i vidim da su mogućnosti velike. Tako sam nekoliko tikvi "obojila" ljuskom, a jedna je u obliku kobre - priča ona.
Olga se, koliko zna, jedina u lozničkom kraju bavi ovakvim mozaicima, a verovatno i mnogo šire, a u njenom radu najviše uživa njen životni saputnik Milan. Ovaj loznički pesnik strpljivo čeka da nestane materijala za mozaike, a onda uživa u kolačima, tortama i ostalim stvarima u koje idu jaja, tako da je, kako kaže, otkako Olga radi sa ljuskama, malo popravio i kilažu.
Inače, Olga Ivanović je profesorka filozofije i član likovne grupe N-8 u okviru KUD-a "Karadžić". Bavi se, između ostalog, i ilustracijama, pa je ilustrovala devet knjiga pesama, aforizama i epigrama svog supruga Milana.
Simbol novog života
Olginu izložbu u galeriji "Mina Karadžić" otvorio je Dragan Tošić, predsednik društva "Karadžić", a o Olginom stvaralaštvu govorio je pesnik i slikar Petar Petrović.
- Tragajući za svojim izrazom, za sobom, Olga Ivanović, dugogodišnji kulturni radnik i umetnik, sve je iznenadila, čini mi se i sebe, nudeći nam mozaik. Ona ne koristi već poznate tehnike i materijale, već svoje mozaike radi ljuskom od jaja pa su, možda, zato njeni mozaici topliji, vedriji, životniji, kao što je i jaje, njen osnovni materijal, simbol novog života - rekao je Petrović.
