Neće imati ko da nas leči
Medicinski radnici u sve većem broju posao traže preko granice. Iako ne postoje precizni podaci o broju lekara koji godišnje napuste Srbiju, u praksi se i te kako vidi da je taj odliv iz godine u godinu sve veći. Jedno od merila za utvrđivanje može biti i broj sertifikata dobre prakse koji se izdaje lekarima radi zaposlenja u inostranstvu. Sertifikat dokazuje da lekar nije osuđivan pred sudom časti Lekarske komore, a dokument se traži samo u pojedinim zemljama, tako da nije relevantno merilo o broju lekara koji su napustili zemlju.
Predsednica vojvođanskog ogranka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, Ranka Ješić, ističe da su razlozi za odlazak medicinskih sestara i tehničara najčešće male plate, neplaćena dežurstva, neplaćen prekovremeni rad i nenapredovanje u poslu.
- Veliki broj lekara i sestara odlazi na Bliski istok, u Katar ili Saudijsku Arabiju. Najveći broj odlazaka, kojih je u razmerama egzodusa, jeste ka Nemačkoj - rekla je Ješićeva. Ona objašnjava da u inostranstvu nema nepotizma političkih partija.
Trebalo je davno da odem
- Radim 27 godina u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Kragujevcu i da sam znao šta će i kako biti u Srbiji, otišao bih u inostranstvo mnogo ranije. Jeftina smo radna snaga, a stalno nam se nabacuje da radimo humani posao, kao da zbog toga i ne treba da dobijamo platu. Mala primanja i želja da deci obezbedim bolji život su mi osnovni motiv za odlazak i najverovatnije ću u Frankfurt. Učim nemački jezik i čekam da mi jave da su našli posao i za mene i ako do toga dođe biću mnogo srećan - kaže za naš list Dragiša Lekić.
- Ljudi tamo rade, neko prati njihov rad, vrlo brzo napreduju, plaćene su, nijedan radni sat nije zakinut i ne može da se desi da jedna sestra radi sa 40 pacijenata. Nemačkoj je potrebno oko 10.000 kvalifikovanih medicinskih sestara, a onima koji odu omogućuje se da povedu i kompletne porodice - kaže Ješićeva.
Poniženi smo
- Zaposlen sam na poslovima medicinskog tehničara u KC Kragujevac. Imam 11 godina radnog iskustva, oženjen sam i imam jedno dete. Nemački jezik učim šest meseci i spremam se za preseljenje. U mojoj zemlji nisam zadovoljan ponižavajućim uslovima rada na radnom mestu i visinom primanja. Imamo veliki broj pacijenata u smeni o kojima moramo da brinemo, a mali broj nas radi jer je država zabranila zapošljavanje novih ljudi. Nemam mogućnost napredovanja u struci - požalio se "Vestima" Marko Jovanović.
Ona je objasnila da je Nemačka znatno olakšala nostrifikaciju naših diploma, što je samo pomoglo našim ljudima da se još lakše odluče na odlazak. Podaci koji su dobijeni ukrštanjem brojeva koje vode sindikati i komore lekara i medicinskih sestara pokazuju da svake godine skoro 2.000 medicinara ode iz Srbije. Ukoliko se ovakav odliv nastavi, prema rečima prof. dr Petra Bulata, prodekana za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu, za nekoliko godina ćemo doći u ozbiljan problem.
- Doći će do velikog manjka. Mi školujemo tačno onoliko kadrova koliko nam treba, bez odliva koji se trenutno dešava i ne zaustavlja se - istakao je Bulat.
Deficit opšte prakse
Prema podacima lekarske komore za 2016. godinu, preko granice je otišlo najviše lekara opšte prakse, njih čak 102. Pored njih, otišao je i 61 pedijatar, 38 oftalmologa, 40 ginekologa, 21 ortoped, 15 plastičnih hirurga, 18 urologa, 13 dečjih hirurga i 10 neurohirurga.
Dok sve veći broj zdravstvenih radnika odlazi preko granice, Srbija se bori sa nedostatkom specijalista u različitim oblastima. Iako statistički gledano, na 100.000 stanovnika imamo 288 lekara, što je u rangu sa razvijenom Holandijom, u stvarnom životu se na preglede i snimanja čeka mesecima. Veliki nedostaci su trenutno u oblasti maksiofacijalne hirurgije, gde postoji samo 28 specijalista. Neurohirurga imamo 67, dok dečjih psihijatara postoji samo 11, a dečjih neurologa 19. Lekara sudske medicine ima samo 28, imunologa 21, a grudnih hirurga 35. Kliničkih fiziologa postoji samo šest!
Jedinstveni dr Nikolić
Srbija trenutno ima samo jednog maksiofacijalnog hirurga, dr Živorada Nikolića. On ističe da ne postoji interesovanje mladih lekara da nastave njegovim stopama, jer je to izuzetno teška grana medicine.
- Ja sam već lekar u godinama, i kada moja karijera bude gotova, Srbija neće imati nijednog kraniofacijalnog hirurga. Godine školovanja su potrebne da bi se rešili nedostaci različitih specijalnosti, a za to je potrebna duboka, sistemska reforma. Samo tako se hirurški rad može dovesti na visok nivo - istakao je dr Nikolić.
