Naša deca tuđa sreća
Uprkos besparici, talentovani srpski naučnici ređaju medalje širom sveta, ali nemaju mogućnosti da ostvare karijeru u sopstvenoj zemlji.
Međunarodna mreža univerziteta Universitas 21 sa sedištem u Velikoj Britaniji objavila je u saradnji s australijskim Univerzitetom u Melburnu svetsku rang-listu nacionalnih sistema visokog obrazovanja za 2017. na kojoj je Srbija na prvom mestu!
Međutim, za potpunu informaciju važni su kriterijumi po kojoj je pravljena lista. Srbija je izbila na prvo mesto, s obzirom na odnos ulaganja države u visoko obrazovanje i ostvarenih rezultata. A tu se računa kvalitet i broj naučnih referenci istraživača Beogradskog univerziteta.
Siromašni i pametni
Drugim rečima, koliko se u Srbiji malo ulaže novca, rezultati našeg visokog školstva su šampionski. Glavni autor studije Ros Vilijams to objašnjava poređenjem naše zemlje s onima koje imaju sličan nivo BDP-a, poput Tajlanda, pri čemu su istraživački rezultati u Srbiji visoki.
Međutim, na realnoj opštoj listi po kvalitetu i rezultatima visokog obrazovanja SAD su prve, dok je Srbija od 50 zemalja zauzela tek 39 mesto, isto kao i prethodne godine.
Sa realnošću da se u visoko obrazovanje malo ulaže i da osiromašena srpska privreda ne nudi mogućnost naučnog i profesionalnog usavršavanja, svakodnevno se suočavaju talentovani i ambiciozni mladi ljudi kojima je odlazak u inostranstvo opšte mesto u planovima za budućnost.
Jedan od njih je vanredno talentovani maturant Treće beogradske gimnazije Đorđe Ogrizović. On već drugu godinu zaredom osvaja zlatnu medalju na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika koja je ove godine održana u Štutgartu.
Zemlja bez sistema
- Apsolutno bih voleo da ostanem i živim u Srbiji. Međutim, ovde nije izvesno da po završenim studijama, u Srbiji ili u inostranstvu, možete da se zaposlite i primenite svoje znanje. Iz zemlje namerava da ode većina mladih ljudi iz Centra za talente ili Petnice, koji pobeđuju na takmičenjima, uče i svojim znanjem mogu da doprinesu promeni sadašnjeg stanja u nauci i obrazovanju - otvoreno priča Đorđe.
U intervju za "Novu ekonomiju" on konstatuje da u državi ne postoji sistemski pristup obrazovanju u kojem bi se podsticali kreativnost i stvaralaštvo.
- Što se tiče mladih talenata, sve se svede na to da se vest o uspesima preuveličava i prenosi pompezno, kao što je bilo i sa mojom nagradom. Ali se sve brzo zaboravlja, dok mladi i pametni ljudi odlaze da rade u nekoj drugoj državi. Prosečno, Srbiju svakodnevno napusti 80 ljudi - iznosi podatak beogradski srednjoškolac koji na jesen planira da upiše studije hemijskog inženjeringa.
Veliki potencijal
- Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija ima BDP po glavi stanovnika ispod svetskog proseka. Resursi su problem za univerzitete u državi. Međutim, stopa upisa je porasla za 18 odsto između 2010. i 2014. što pokazuje veliki potencijal - objašnjava Vilijams jedan od kriterijuma.
Najverovatnije će to biti prestižni američki univerzitet Stenford koji je već "bacio oko" na vanserijski talenat i za prirodne i društvene nauke Đorđa Ogrizovića.
Mladi sportisti za ponos nacije
Srbija je zemlja talentovanih ljudi u svim oblastima stvaralaštva, a u sportu su uspesi najvidljiviji. Olga Danilović (16) je jedan od mladih svetski prepoznatih talenata u svetu tenisa. Iza sebe već ima juniorski Rolan Garos u dublu, a na turniru u Antaliji osvojila je titulu u singlu i dublu, prve u profesionalnoj karijeri. Mlada Jovana Preković okitila se zlatom na Evropskom prvenstvu u karateu, a plivačica Anja Crevar (16) na Balkanijadi u Bugarskoj osvojila je četiri zlata i srebro.
Biće dobro ako svi mladi talenti ostanu da igraju pod zastavom Srbije, ali im se ne može zameriti, ako pređu u drugi nacionalni tim zbog bolje ponude i uslova rada, kao što je svojevremeno uradila Nataša Janjić, veslačica koja je Mađarskoj donela više zlatnih medalja nego što je Srbija ukupno osvojila medalja na jednoj od prošlih Olimpijada.
Manji doprinosi za siguran posao
Poslanik DS-a Balša Božović predložio je prošle jeseni zakonska rešenja koja bi pomogla da se zadrže mladi ljudi u zemlji. Već ovog četvrtka on će predložiti da njegov zakonski predlog bude stavljen na dnevni red.
Suština je da se stepenuju stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih i to tako što će stopa biti najmanja za najmlađe, a uvećavaće sa sa godinama života zaposlenih.
- Tako će i poslodavac biti motivisan da prijavi mlade ljude koji sada rade na crno, a ima ih na desetine hiljada. Poslodavac ih ne prijavljuje, za njih ne plaća doprinose, oni nemaju račune u banci, ni mogućnost da uzmu kredit, ne ide im radni staž - objašnjava Božović koji smatra da bi ovakvo rešenje dodatno motivisalo studente da završe u roku fakultet.
Holandski model
Božović objašnjava da je predlog sačinio po ugledu na Holandiju.
- Znanje je jedini resurs koji imamo i ako ne ulažemo u mlade ljude već novac trošimo na industriju 19. veka Srbije za koju deceniju neće biti. Pritom, država im s ovakvim stepenom korupcije šalje poruku da im se ne isplati da ostanu u svojoj zemlji i radno i stručno se ostvare - zaključuje Božović.
On takođe predlaže da se uvede obavezna praksa u srednjoj školi i na fakultetima, s obzirom da poslodavci odbijaju da prime na posao mlade i školovane ljude uz obrazloženje da nemaju radnog iskustva.
- Za vreme prakse, dobijali bi topli obrok, džeparac, naknadu za prevoz i te troškove bi poslodavac i država delili na pola. Ovo bi državu koštalo oko 50 miliona evra godišnje - predlaže Božović.
