Srpski studenti očarali Hjuston
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, koji postoji već 44 godine, važi za medicinsku ustanovu poznatu širom planete.
Na ovoj klinici se godišnje obavi oko 4.000 operacija na srcu i krvnim sudovima. Pre tri godine ekipa lekara ove klinike uradio je prvu intervenciju uz podršku takozvanog EKMO aparata. To je bio treći zahvat ove vrste u svetu. Jedan od vođa ovog tima bio je dr Saša Borović. U razgovoru za "Vesti" objašnjava:
- Tokom obavljanja intervencije u kateterizacionoj laboratoriji učestvovalo je 20 medicinskih profesionalaca iz pet uskospecijalizovanih oblasti. Uz pomoć EKMO aparata koji zamenjuje rad srca i pluća, kroz rez između rebara, i kroz vrh srca, uveden je kateter koji uništava fatalni poremećaj srčanog ritma. Nakon dva sata pune koncentracije cele ekipe, uspeli smo. Izlečili smo pacijenta. Pokazali i sebi i okruženju da smo dostigli medicinski vrh. Samo najopremljenije i najuigranije bolnice u svetu mogu da se upuste u ovu proceduru.
Sve više građana iz inostranstva dolazi na lečenje u ustanove u Srbiji.
- Činjenica je da postoji medicinski turizam, pre svega u oblasti stomatologije i estetske hirurgije. Usluga je vrhunska, a cene su vrlo prihvatljive. Naši građani u rasejanju su deo zdravstvenog sistema zemlje u kojoj žive. Tamo dobijaju najsavremenije medicinske usluge. Njih, međutim, i te kako interesuje način na koji su članovi njihove porodice lečeni u Srbiji. Zdravstveni sistem u Srbiji ima svoje manjkavosti i zahteva temeljitu reformu. Dostupnost uskospecijalističke intervencije je ograničena, a put do tog lečenja ume da bude nedopustivo dug. U ovom trenutku u Srbiji postoji i privatno i državno zdravstvo, ali bez komplementarnosti. Savetujem čitaocima "Vestima" da njihovi rođaci u Srbiji potraže lekara opšte prakse ili internistu koji će ih redovno kontrolisati i imati dugoročni uvid u njihovo zdravstveno stanje. Ne treba prezati od izbora privatnog lekara, jer su oni manje opterećeni velikim brojem pacijenata.
Radili ste u Americi. Da li ste tada imali kontakt sa našom dijasporom?
- Imao sam priliku i zadovoljstvo da tokom boravka u Hjustonu upoznam sjajne ljude koji su poreklom iz Srbije. Kontakt sa njima je moje lično bogatstvo. Družeći se, došli smo na ideju da pokrenemo program MedSAP (Medical Student Advancement Program), koji će selektovati najbolje studente Medicinskog fakulteta u Beogradu i omogućiti im dvomesečni boravak u Hjustonu i praksu u najčuvenijem centru kardiohirurškom centru. Od 2011. kroz program je prošlo 18 sjajnih studenata, koji su očarali svojim znanjem i šarmom lekare u Americi. To je za njih bilo neprocenjivo životno iskustvo, a za našu zemlju ogromna korist, jer smo omogućili najboljima da se usavršavaju i da stvore kontakte sa zemljacima iz dijaspore i američkim kolegama. Ovaj program koji pomažu Srpskoamerička privredna komora iz Hjustona, Ambasada SAD u Srbiji i Medicinski fakultet u Beogradu.
Uigrani tim niže uspehe
- KBC Dedinje je svoj vrhunac doživelo devedesetih godina prošlog veka, kada su uvedene operacije poput hirurgije aorte i rekonstrukcije zalistaka, remodelovanje leve komore, a značajni pomak je bio i začetak programa transplantacije srca i jetre. U sadašnjem trenutku, baštinimo visok kvalitet rada stasalih kardiohirurga srednje generacije, koji vladaju svim operacijama iz domena kardiohirurgije odraslih pacijenata. Postoji najava oživljavanja programa transplantacije srca, koji je, nažalost, ugašen početkom ovog veka. Tajna uspeha našeg Instituta je timski rad, sjajna uigranost svih službi koje su posvećene operaciji i oporavku pacijenata. Osim kardiohirurgije, pacijenti na "Dedinju" dobijaju i vrhunsku vaskularnu hirurgiju, lečenje poremećaja srčanog ritma, i interventno lečenje strukturnih oboljenja srca.
Zanimljiva je priča kako ste se zaposlili u KBC Dedinje.
- Bilo je to 1996. Prethodno sam dve godine volontirao u Kliničkom centru Srbije, na Klinici za vaskularnu hirurgiju. Nakon dvogodišnjeg volontiranja u KCS, znatiželja me je dovela u Institut Dedinje. Ne poznajući nijednog zaposlenog, maltene sa ulice, zamolio sam portira da pozove nekog od kardiohirurga. Došao je kolega i ponudio se da mi pokaže operacione sale. Na izlasku me je predstavio dr Dariju Jociću, poznatom kardiohirurgu. Upitao me je da li imam iskustva sa radom u sali. Kada sam odgovorio potvrdno, ponudio mi je da mu pomognem na predstojećoj operaciji. Tako sam i učinio. Asistirao sam mu na toj, pa na narednoj intervenciji i nastavio da dolazim sledećih nekoliko dana. Sledeće sedmice, profesor mi je saopštio da je razgovarao sa direktorom, prof. dr Milovanom Bojićem i da me je moja veština i predanost radu preporučila da dobijem posao. Tek tako, jednostavno, bez ikakvih urgencija! Koliko god da ova priča izgleda bajkovito, poruka je da se kvalitet, ipak, prepoznaje i vrednuje.
Često pominjete boravak u Hjustonu.
- Tamo sam radeći sa najvećim svetskim imenima, pre svega sa profesorom dr Frejzerom, pionirom mehaničke cirkularijske potpore, učio kako se transplantira srce i ugrađuje pumpa koja pomaže rad srca. Operisao sam i u Kini. Edukacija hirurga nikad ne prestaje. Ovladavanje novim tehnikama i hiljade pročitanih strana stručne literature, naša su svakodnevica. Kao lider tima, hirurg ima najveću odgovornost za pacijenta i, samim tim, mora da ponudi rešenje za svaki problem: hirurški ili nehirurški. Hirurgija je jedno divno putovanje i neprekidno ispitivanje sopstvenih granica.
Važite za kardiohirurga koji se hvata u koštac sa najkompleksnijim slučajevima.
- Očekivano je da sa bogatijim iskustvom preuzimate odgovornost za kompleksnije operacije. Veliki je izazov uraditi tehnički savršenu operaciju. Uspeh donosi ogromnu satisfakciju.
Radi rukama, glavom i srcem
* Dr Saša Borović je do sada imao oko 2.000 operacija. Često parafrazira reči Svetog Franje Asiškog da umetnik (i hirurg) radi rukama, glavom i srcem. Prvi učitelj mu je bio poznati vaskularni hirurg prof. dr Lazar Davidović, sa kojim je ulazio u operacione sale još kao student medicine. Učio je, kaže, od svih kolega sa kojima je radio.
* Dosta znanja je, ističe dr Borović, radeći kao samostalni hirurg i te lekcije su ponekad bile vesele, nekad stresne, pa i bolne. Osnove tehnike i razmišljanja u kardiohirurgiji podario mu je prof. dr Stevan Nastasić. Svoje znanje i veštinu usavršavao je u Poljskoj, Italiji i Americi.
* Važi za strpljivog lekara potpuno posvećenog pacijentima.
