Svadbena zvona u carskom gradu
Crkvom Svetog Đorđa odzvanjala su zvona. Šadrvanom je prošla vesela, svečarska povorka. Udade se Jagodo, udade se mori dušo... Svadba je. Srbin, Prizrenac, momak koji nije napustio svoj rodni grad, Ivan Krstić sklopio je brak prošle nedelje sa izabranicom srca Dankom. I to u crkvi u kojoj se i krstio. Mladoženja je ponosno carskom gradu predstavio svoju lepoticu, damu iza čije se nežne spoljašnosti krije hrabrost i odlučnost da porodično gnezdo svije na Kosovu.
Uz šalu i pesmu, to je događaj kakav se poslednjih 18 godina nije zbio.
- Odlično! Posle venčanja se odlično osećam i da je sreće da imamo još ovakvih svadbi - dobacio je šeretski novopočeni mladoženja.
Neodlučni svatovi
Mlada je Belocrkvanka iz Banata, a sada Prizrenka.
- Odluka da se venčamo u Prizrenu je došla zbog toga što inače živim ovde. Tu smo se upoznali, a uz pomoć svih ljudi dobre volje koji su uveličali naše slavlje, rešili smo da tu izgovorimo sudbonosno "da". Kada čovek ima ovakve prijatelje, tazbinu i porodicu, uz božju pomoć sva organizacija se kroz pesmu i smeh dovede do kraja za vrlo kratko vreme - priča elegantni mladoženja koji se, veseo po karakteru, potrudio da gostima razbije svaku tremu.
- S oduševljenjem su svi prihvatili vest da im se brat ženi i svi se nadaju da će se stvoriti što lepši uslovi za naš život. Kod moje tazbine, koja je takođe uzela šampionsku ulogu u pripremi našeg venčanja, primetilo se ogromno oduševljenje na njihovim licima, kao i briga za nas budući život - dodao je Ivan.
Venčanju su prisustvovali najuži članovi porodica, dragi prijatelji i članovi hora "Sveti Aleksandar Nevski", koji su zajedno sa bogoslovima Prizrenske bogoslovije uveličali slavlje.
- Na tome smo im svima neizmerno zahvalni!
Danka i Ivan upoznali su se pre dve godine, nadomak Prizrena u manastiru Svetih arhangela.
- Dolazile su ovde razne grupe, razni horovi iz Srbije. Mlada je pevala u horu "Aleksandra Nevskog" u Beogradu i tako smo se upoznali u manastiru Svetih arhangela - dodaje Ivan.
Od tada do odluke da Prizren načini svojim novim domom, Danka je mnogo puta dolazila kod Ivana.
- Roditelji i brat su se navikli na to da je dve godine vrlo često dolazila u Prizren, pa su se radovali krunisanju naše priče i ljubavi brakom. Jedva su čekali da dođu i vide Prizren. Sa prijateljima i širom familijom, situacija je bila drugačija. Vrlo su bili uznemireni zbog organizovanja venčanja, naročito zbog medijske slike o Kosovu, pa su nekoliko dana pred 19. februar zvali da pitaju da li će venčanje ipak biti u Beloj Crkvi ili Beogradu. I mnogi svatovi koji je trebalo da doputuju u Prizren iz "severnijih krajeva" su odustali - priča mlada.
Duh pravoslavlja
Njoj, nijednog trena, podvlači, nije teško da brak sklopi tamo gde ju je srce odvuklo.
- Rođena sam Banaćanka, poreklom sa Zlatibora, tako da južnije od Zlatiborskog okruga nisam često išla. Sliku o Kosovu, kao i o samom carskom Prizrenu, stvarala sam iz narodnih pesama i od roditelja. Zadovoljstvo mi je da budem kosovske istorije, da ne kažem mita - pojasnila je ona.
O Prizrenu, kaže, do sada nije imala nikakva objektivna sećanja, već jednu vrlo idealizovanu sliku:
- To je slika nebeske Srbije, pomalo uprljana medijima. Roditelji su dešavanja na Kosovu doživljavali vrlo potresno i to na mene kao malu znatno preneli. Uvek sam Kosovo doživljavala kao ogromnu svetinju i najlepši doživljaj sa putovanja koja sam proživela jeste obilazak srpskih svetinja. Kada sam počela da dolazim u Prizren, ne samo kao turista, slika se pomalo promenila, ali zahvaljujući Bogu i dobrim ljudima, uz veliki trud i borbu, carski grad, kao i celo Kosovo još ima srpski i pravoslavni duh koji se provlači među hiljadama džamija, hotela, kockarnica i crvenih i plavih zastavica.
Novopečeni mladenci planiraju da žive u Prizrenu, u Ivanovoj kući. Ipak, budućnost im dosta zavisi i od finansija.
- Imamo svoju kuću, ali gde god čovek da živi, čovek mora prvenstveno da živi od svog rada. Trenutno radim honorarno u crkvi Svetog Đorđa - kaže Ivan.
U Prizrenu je oko 30 Srba, uglavnom starijih ljudi. Tu su i učenici Bogoslovije, a od bračnih parova otac Slobodan i otac Đorđe sa porodicama. Ivan i Danka, po mnogo čemu, zaista pišu jedan deo kosovske istorije.
Pobeda ljubavi
Posle venčanja, svečari su otišli put Arhangela, da nastave slavlje. Otac Mihajlo, iguman manastira, blagoslovio je mladi bračni par.
- Ne može čovek, a da se ne raduje ovom činu, naročito u hramu velikomučenika Georgija gde smo se okupili sa raznih strana da proslavimo Boga i da ovu svetu tajnu učinom većom. Svima nama je srce ispunjeno radošću i ljubavlju, jer je Prizren posle 18 godina dočekao da se jedan Prizrenac venča u svojoj crkvi gde je i kršten, da nastavi putem koji su i mnogi Prizrenci pre njega išli i da to bude početak, da da Bog da bude još takvih Prizrenaca, koji će kao Ivan da dođu da žive u ovom gradu, da se bore za ovaj grad i da se bore za opstanak ovog našeg srpskog naroda - kazao je otac Mihajlo, poručujući mladencima da u svetu gde smo sve više otuđeni jedni od drugih, budu primer da se ljudi istinski vole i istinski pomažu.
Svetkovina za pamćenje
- Danka i Ivan su se upoznali pre tačno dve godine, baš u ovom gradu, kada smo došli da ovde pevamo. Nije prvi put da prisustvujemo venčanju, ali nam je prvi put da prisustvujemo ovakvom venčanju naše članice. Moram da priznam da je ovo nešto sasvim posebno - kazala je Jelena Anastasija Tonić, dirigent hora "Sveti Aleksandar Nevski", pri istoimenoj crkvi, na beogradskom Dorćolu.
Veran postojbini
- I ranije je bilo još venčanja u Prizrenu. Neki radnici Bogoslovije su ovde stali pred oltar, bilo je ljudi koji su dolazili iz Crne Gore da se venčaju ovde u Bogorodici Ljeviškoj, ali je ovo prva svadba čoveka koji je rođen u Prizrenu, živi u Prizrenu i osnovao je porodicu u Prizrenu - ispričao je Ivan Krstić.
