Ako se danas ne omrsite mesom…
Srpska pravoslavna crkva današnji dan je posvetila svecima Fotiju Carigradskom i Vukolu Smirnskom, ali kako je danas kraj druge nedelje pred uskršnji post, u narodu je taj dan poznatiji kao Mesne poklade.
Znači, ako se danas ne omrsite mesom, a u ovom slučaju jesti meso je vrsta molitve jer se sada to radi u slavu Božiju, sledeća prilika vam je tek za Uskrs (ove godine 16. aprila po Gregorijanskom kalendaru, a slaviće ga istovremeno i Katolička i protenstantske crkve).
Pred početak Vaskršnjeg posta (27. februara po Greg.k.), slave se dve vrste poklada, Mesne poklade (osam dana pred početak Velikog posta) u Mesopusnu nedelju, a zatim sledi siropusna nedelja koja završava Bele poklade, dan kojim se okončava mrsni period pred Uskrs.
U većini krajeva, u toku dana ili večeri na poklade mladi vode glavnu reč - zbijaju šale ili odlaze na neka poznata mesta u okolini gde se zabavljaju. Raznorazne igre pod maskama, takozvane mačkare, izvodile su se u okolini Bileća i Gacka. Maskirani mladići i devojke u Popovom polju idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobijaju razne sitne poklone u vidu jela i pića, koje posle zajedno pojedu i popiju.
Šala i igranje - obavezno!
Mesne poklade se u Popovom polju nazivaju i Male poklade. U Hercegovini se u večerima poklada sakupljaju prijatelji, rođaci i susedi po guvnima i zabavljaju uz šalu i razne igrarije, a kad počne da pada mrak pale veliku vatru i sede do ponoći.
U Pčinji navuku velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica. Na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove "mačka". U Podrinju se igraju "lubačke" i "pauka", i to samo mlađi dečaci, obučeni kao junaci, okićeni oružjem.
U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune. Obično po trojica obilaze kuće, igraju kolo, rvu se, govore izveštačeno i "plaše" malu decu, koja ciče od veselja kad ih ovi pojure.
Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmičenja nastavljaju. U Velikoj Plani, predveče pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.
Bele i mesne poklade
Prema narodnim običajima, to su domaće gozbe svih okupljenih članova porodice ili seoska veselja uoči velikih postova (Vaskršnjeg, Božićnog, Petrovskog i Velikogospojinskog). Prema vrsti hrane koja se sprema, u narodu se poklade nazivaju bele ili sirne (kad je obavezno obredno jedenje belog mrsa), i mesne (kad se uglavnom spremaju jela od mesa).
Poklade se zovu i Proštene ili Pročka poklade, koje su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni i tako čisti ušli u period posta. Zato se u narodu, uz čašu, kao zdravica na ovaj dan kaže: "Oprosti, ulazimo u post kao u more", a prisutni odgovaraju: "Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni".
Na Bele poklade sinovi i kćeri sa porodicama obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone. Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži "proćku" da može časno da započne post.
Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu i govori: "Oprosti dedo", a tast mu odgovara: "Neka ti je prosto sinko". Bele poklade su praznik celog sela, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.
