Beda u Srbiji: Prodaju svoje telo za 10 evra!
"Na ulicama Novog Sada radi više od 300 prostitutki. Žive u bedi, svakodnevno ih tuku makroi, mušterije i muževi. Država Srbija nema strategiju za pomoć ovim ženama, a u celoj zemlji za njih postoji samo jedno svratište", opisuju tragičnu sliku "Nezavisne".
- Počela sam da se bavim prostitucijom od sedamnaeste godine. Rodila sam devojčicu i morala sam da radim zbog nje, da imamo da jedemo i pijemo - priča 21-godišnja devojka u novosadskom Svratištu za seksualne radnice.
U posao ju je, kaže, uvela ujna, pored koje je naučila da radi. Njihov život je prenos iz pakla. Nezaposlene su i siromašne, ne postoji mesto i vreme gde ne trpe neku vrstu nasilja - od prolaznika i žena dok stoje uz ivice trotoara, preko onih kojima pružaju seksualne usluge, do partnera sa kojima žive.
- Najvažnije mi je da moje dete ima šta da jede - kaže djevojka tiho.
Druga devojka priča: "Pre dve godine sam imala lom kičme i noge. Mislio je da sam ga pokrala, zamalo nožem da mi iseče glavu. Bila sam napadana i tučena. Vuku nas za kosu, šamaraju, šutiraju. Budem s njima, odradim, ne da mi pare ili mi uzme pare. Moram da mu dam da me ne prebije, ali me opet prebije".
Pročitajte još:
* U Novom Sadu otvoreno svratište za prostitutke
* Ludilo u Kragujevcu: Prostitutke nude popust za penzionere
Samo na ulicama Novog Sada ima više od 300 prostitutki, pokazuje istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije i Udruženja Prevent. Najčešće mlade žene između 18 i 29 godinа čekaju na mušterije na nekoliko standardnih mesta od kojih je najpoznatija Kaćka petlja na putu ka Beogradu. Telo često prodaju za 1.000 do 1.500 dinara.
- Potpuno su napuštene od porodice, nemaju nikakvu mrežu podrške, a spirala nasilja koje trpe počinje praktično od detinjstva - Gordana Stojaković iz Udruženja građana S.T.R.I.K.E.
Žene najčešće kažu da ih je u prostituciju naterala potreba da prežive jer drugog posla nema. Jedna od njih priča da je počela da nudi svoje telo putem interneta tek u pedesetim godinama života. Zbog starosti, kaže, nisu hteli da je zaposle čak ni kao peračicu sudova.
Gordana Stojaković postavlja pitanje da li se prostitucija u Srbiji uopšte može nazvati "seksualnim radom" jer su žene na prostituciju primorane zato što nemaju nijednu drugu mogućnost.
U Srbiji ne postoje programi za prevenciju prostitucije, izlaska iz nje, kao ni program pomoći ženama u prostituciji. Opstalo je samo jedno svratište za žene u prostituciji. U njemu svakog dana boravi do deset žena, a osim podele kondoma i lubrikanata, nude se i testiranje na HIV i hepatitis, pranje veša, tuširanje, pomoć ginekologa, pravnika, psihologa i socijalnog radnika.
Međutim, i ovo svratište ima neizvesnu budućnost, jer projekat traje do kraja 2017. godine. U Preventu zato pokušavaju da licenciraju program u sistemu socijalne zaštite, a potom će ga ponuditi na finansiranje gradskoj upravi i republičkom Ministarstvu rada i socijalnih pitanja. Tek nakon eventualnog dobijanja licence, sledi grčevita borba za budžetsko finansiranje.
