Beda u Srbiji: Prodaju svoje telo za 10 evra!

- Počela sam da se bavim prostitucijom od sedamnaeste godine. Rodila sam devojčicu i morala sam da radim zbog nje, da imamo da jedemo i pijemo - priča 21-godišnja devojka u novosadskom Svratištu za seksualne radnice.

U posao ju je, kaže, uvela ujna, pored koje je naučila da radi. Njihov život je prenos iz pakla. Nezaposlene su i siromašne, ne postoji mesto i vreme gde ne trpe neku vrstu nasilja - od prolaznika i žena dok stoje uz ivice trotoara, preko onih kojima pružaju seksualne usluge, do partnera sa kojima žive.

- Najvažnije mi je da moje dete ima šta da jede - kaže djevojka tiho.

Druga devojka priča: "Pre dve godine sam imala lom kičme i noge. Mislio je da sam ga pokrala, zamalo nožem da mi iseče glavu. Bila sam napadana i tučena. Vuku nas za kosu, šamaraju, šutiraju. Budem s njima, odradim, ne da mi pare ili mi uzme pare. Moram da mu dam da me ne prebije, ali me opet prebije".

Samo na ulicama Novog Sada ima više od 300 prostitutki, pokazuje istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije i Udruženja Prevent. Najčešće mlade žene između 18 i 29 godinа čekaju na mušterije na nekoliko standardnih mesta od kojih je najpoznatija Kaćka petlja na putu ka Beogradu. Telo često prodaju za 1.000 do 1.500 dinara.

- Potpuno su napuštene od porodice, nemaju nikakvu mrežu podrške, a spirala nasilja koje trpe počinje praktično od detinjstva - Gordana Stojaković iz Udruženja građana S.T.R.I.K.E.

Žene najčešće kažu da ih je u prostituciju naterala potreba da prežive jer drugog posla nema. Jedna od njih priča da je počela da nudi svoje telo putem interneta tek u pedesetim godinama života. Zbog starosti, kaže, nisu hteli da je zaposle čak ni kao peračicu sudova.

Gordana Stojaković postavlja pitanje da li se prostitucija u Srbiji uopšte može nazvati "seksualnim radom" jer su žene na prostituciju primorane zato što nemaju nijednu drugu mogućnost.

U Srbiji ne postoje programi za prevenciju prostitucije, izlaska iz nje, kao ni program pomoći ženama u prostituciji. Opstalo je samo jedno svratište za žene u prostituciji. U njemu svakog dana boravi do deset žena, a osim podele kondoma i lubrikanata, nude se i testiranje na HIV i hepatitis, pranje veša, tuširanje, pomoć ginekologa, pravnika, psihologa i socijalnog radnika.

Međutim, i ovo svratište ima neizvesnu budućnost, jer projekat traje do kraja 2017. godine. U Preventu zato pokušavaju da licenciraju program u sistemu socijalne zaštite, a potom će ga ponuditi na finansiranje gradskoj upravi i republičkom Ministarstvu rada i socijalnih pitanja. Tek nakon eventualnog dobijanja licence, sledi grčevita borba za budžetsko finansiranje.