Rak kosi po Srbiji
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, a godišnje od raka umre više od 20.000 ljudi, upozorilo je Udruženje pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre.
Posle bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori predstavljaju najčešći uzrok obolevanja i umiranja ljudi u većini zemalja u razvoju, pa i u Srbiji. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 milion ljudi u 2012. godini.
Očekuje se da će 2032. godine od malignih bolesti oboleti 25 miliona ljudi u svetu, odnosno obolevanje od raka će porasti za 70 odsto.
Profesor dr Slobodan Čikarić, onkolog, u izjavi za "Vesti" kaže da se kao uzrok obolevanja javlja čak 116 faktora, a jedan od ključnih u Srbiji je osiromašeni uranijum.
- Zapadne sile su 1999. godine na Srbiju bacile osiromašeni uranijum, koji je prema mom istraživanju u periodu od 2001. do 2010. godine bio ključni krivac za 15.000 novoobolelih i 10.000 umrlih u tom periodu - kaže dr Čikarić, koji je i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.
Trgovina listama čekanja
- Možda najznačajni uzrok visoke smrtnosti u Srbiji je visoka korupcija u zdravstvu. Nakon operacije ili dijagnostikovanja bolesti bilo bi idealno da pacijent u roku od tri do pet nedelja krene na zračenje.
Kod nas je taj period znatno duži. Poznate su afere sa listama čekanja, drugim rečima pacijent da bi preskočio listu čekanja daje mito lekarima. Dakle, oni koji nemaju za mito primorani su da duže čekaju - kaže dr Karađinović.
Prema njegovim rečima, po broju umrlih od raka Srbija je na prvom mestu u Evropi (to prvo mesto delimo sa Mađarskom). Po broju novoobolelih smo na sredini evropske rang liste.
Prema rečima dr Draška Karađinovića, koordinatora organizacije Doktori protiv korupcije, ključni faktor visoke smrtnosti obolelih od raka je loš zdravstveni sistem i naročito korupcija.
- Od trenutka dijagnostikovanja maligne bolesti pa do pete godine u razvijenim zemljama Evrope dve trećine pacijenata preživi. Kod nas samo jedna trećina doživi petu godinu. Dakle, da je zdravstveni sistem efikasniji od 20.000 umrlih godišnje bi umrlo osam do 10.000 pacijenata - kazuje dr Karađinović za "Vesti".
U Srbiji se dugo čeka na dijagnozu, ali i na početak terapije, navodi naš sagovornik i naglašava da je veliki problem radioterapija.
- Veliki je deficit aparata za zračenje. Doskora smo imali 12 aparata na 7,3 miliona stanovnika. Optimalno bi trebalo da imamo 28 aparata. Sreća u nesreći je da je Ministarstvo zdravlja pre dve godine kupilo još osam aparata, ali još nisu svi u funkciji - navodi dr Karađinović.
Drugi problem je hemioterapija (citostatici). Prema njegovim rečima, oni se koriste i kad ne daju rezultate, jer Srbija, kako je napred rečeno, nema dovoljno aparata za zračenje. I treća muka je neefikasan skrining (pretrage pacijenata i utvrđivanje ko naginje ka oboljenju).
Inače, muškarci najviše obolevaju od raka pluća, kolona i rektuma i prostate, a kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.
Porazne brojke
U Srbiji godišnje od raka pluća umre 4.600 pacijenata, dok rak debelog creva pokosi oko 2.500 ljudi. Samo od raka dojke u našoj zemlji godišnje strada 1.600 žena, dok karcinom grlića materice odnese 470 života.
