Kutija sećanja porodice Drelih
Prikazana kolekcija od 300 fotografija, pisama, dokumenata i predmeta dvanaestočlane familije, odvedene u fabriku smrti Aušvic, odakle su se vratili samo njih dvoje, Magda i Tomi...
Ja ne govorim srpski. Ali mi je kuhinja srpska. Kuvam onako kako je moja majka kuvala - paprikaš, musaka, palačinka, pečena guska... I danas mi odzvanjaju njene reči na srpskom jeziku: "Ustaj, budi se. Kako si? Idemo brzo. Ajde, pazi, pazi. Sve je dobro." Pamtim brojalicu "Eci peci pec" i pesmu "Milkina kuća", koju mi je majka često pevala...
Ovako priča Mihal Tulpan, kćerka Magde Drelih Musafija, zahvaljujući kojoj je sačuvana impozantna kolekcija od 300 fotografija, pisama, dokumenata i predmeta dvanaestočlane jevrejske porodice Drelih iz Sombora, od koje je samo njih dvoje preživelo zloglasni logor Aušvic.
Kašika kao relikvija
U toj kolekciji posebno mesto zauzima Magdina kašika iz Aušvica, koja je vremenom postala porodična relikvija.
- U logoru je pet žena delilo jednu činiju supe. Moja majka, koja još nije podlegla gladi, dozvolila je sebi da kupi kašiku u zamenu za dnevnu porciju hleba kako bi jela kao civilizovana osoba i sačuvala dostojanstvo. Sa tom kašikom ona je gladovala do dana oslobođenja i od nje se nije razdvajala, pa ju je tako ponela u Izrael. To je i te kako dobra kašika, velika, stabilna i jaka. Majka ju je postavljala na svaku svečanu trpezu koju je pripremala. Uoči njene sahrane, naš otac je razmišljao da sa njom zakopa i kašiku. Ali, predomislio se. Danas je sa mnom - objašnjava Mihal.
Tim povodom, Gradski muzej Sombor otvorio je svoja vrata i na simboličan način vratio ovu porodicu u mesto njihove sreće izložbom "Kutija sećanja". Ona svedoči o sudbini Jevreja iz bačkih gradova i sela koji su u proleće 1944, kada se već nazirao kraj rata, odvedeni i ubijeni u najstrašnijoj fabrici smrti, Aušvicu.
- Kroz izložbenu postavku koja slavi lepotu sećanja ispričana je emotivna priča o svakodnevici jedne sasvim obične somborske jevrejske porodice. To je priča o životu i njegovoj neprekinutoj niti uprkos doživljenim strahotama - kaže autor izložbe i kataloga Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja.
Po rečima dr Olge Manojlović Pintar, višeg naučnog saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije, kroz priču o susedima koji su davno zaboravljeni, ova izložba ima snagu da senzibilizuje javnost i afirmiše vrednosti empatije i zajedništva.
- Gradski muzej Sombor je na ovaj način uspeo da osvetli dugu istoriju jevrejske zajednice ovog grada, da rekonstruiše strašne događaje iz godina rata, kao i posleratno vreme, kada je većina od malog broja preživelih Jevreja odlučila da svoju budućnost gradi u novoformiranoj državi Izrael - priča stručni saradnik na ovoj izložbi Olga Manojlović Pintar, naša cenjena istoričarka koja se bavi istraživanjima kolektivnog pamćenja.
Porodicu Drelih su činili otac Adolf (učitelj) i majka Marija, njihove kćerke Jolanka i Ilonka i sinovi Ludvig i Karlo sa suprugama Terezom i Barbarom, i decom Tomijem i Magdom (koji su jedini doživeli kraj rata), Emilijom i Livijom.
Zahvaljujući deci Magde Drelih (1924 -1999) i njenom suprugu Moši Musafiji (1927-2010), koji je takođe iz Sombora odveden u Aušvic, sačuvana je impozantna porodična kolekcija kao najlepši dokaz postojanja ove porodice i jednog srećnog vremena u mirnoj, tolerantnoj, multietničkoj varoši.
Otvaranju izložbe prisustvovala su deca i unuci Magde Drelih Musafije i Tomija Dreliha. Nakon Sombora, izložba će biti predstavljena i u drugim gradovima, među kojima su i Sarajevo, Zagreb i Osijek, čime će postati i spona povezivanja jevrejskih zajednica na prostoru nekadašnje SFRJ.
Otvorena vrata dobrodošlice
Iz porodice Drelih, nažalost, preživeli su samo Magda i Tomi (82), koji je iz zdravstvenih razloga bio sprečen da dođe u Sombor na otvaranje izložbe "Kutija sećanja".
- Svoje detinjstvo pamtim po Somboru, u kojem sam doživeo divne dane. U njemu nikada nisam naišao na antisemitizam. Te 1944. kada je bila deportacija Jevreja, sećam se da je većina vrata na kućama ulicama kojima smo išli bila otvorena kao znak da su Jevreji dobrodošli - priseća se ovaj svetski čovek koji tečno govori hebrejski, engleski, španski, nemački, mađarski i srpski jezik na kojem i danas isključivo broji i bez greške emotivno recituje pesmu "Smrt Majke Jugovića". Na grad detinjstva podseća ga i slika čuvenog Somborca Milana Konjovića, koja stoji na počasnom mestu u njegovom stanu u Tel Avivu.
