Jevreji i nacista u istoj kući
Širom sveta nedavno je obeležena 70-godišnjica oslobađanja zloglasnog logora Aušvic, u kojem je u najvećim mukama umoreno na stotine hiljada Jevreja, Roma, Rusa, Poljaka, Jugoslovena, Mađara, a Milanovčani, oni najstariji koji pamte ratna vremena, prisetili su se porodice Ota i Pavla Bihalji Merin iz Beograda, koja je utočište našla u porodici čuvenog bogataša Vasilija Vasiljevića. Među vremešnim Milanovčanima koji se sećaju porodice Bihalji je i 87-godišnji Milić Jakovljević.
- To je bila veoma poznata jevrejska porodica u kojoj je najpoznatiji bio Oto, pilot ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Bio je primoran da napusti vazduhoplovstvo zbog zdravstvenih problema i zajedno sa bratom Pavlom osnovao je 1928. godine izdavačko preduzeće Nolit. Odmah nakon sloma Kraljevine Jugoslavije, mislim da je to bilo krajem aprila ili početkom maja 1941. godine, Pavle je sa roditeljima, suprugom Marijom, sinom Ivanom, koji je tada imao oko pet godina, i još jednom rođakom sigurnost našao u Gornjem Milanovcu, u porodici Vasilija Vasiljevića, koji je u to vreme bio verovatno najbogatiji čovek u čitavom Takovskom kraju - priseća se Milić Jakovljević dolaska porodice Bihalji u grad pod Rudnikom.
- Vasilije Vasiljević je bio veoma poštovan jer je veliko bogatstvo stekao velikim i poštenim radom. Vasilije je imao kuću u Gornjem Milanovcu, dve kuće u Beogradu, u garažama je imao dva kamiona mercedes, limuzinu opel, štale pune najboljih krava, veliko imanje u okolini grada, dobar deo Lomine ulice bio je njegovo vlasništvo. Pred Drugi svetski rat je postao kraljevski dvorski liferant poljoprivrednih proizvoda, posle rata je bio i predstavnik PIK Takovo u Beogradu. Njegov sin Rajko, student prava u Beogradu, drugovao je sa Pavlom Bihaljijem, pa se tako cela porodica sklonila iz Beograda u Gornji Milanovac.
Španski borac
Oto Bihalji je bio poznati jugoslovenski slikar, istoričar umetnosti i likovni kritičar koji je zajedno sa svojim bratom Pavlom osnovao izdavačku kuću Nolit. Bio je pilot ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, levičar i španski borac. Preživeo je Drugi svetski rat i doživeo je duboku starost. Umro je u Beogradu 1993. godine u 89. godini života. Pavle Bihalji je odveden iz Gornjeg Milanovca u Beograd i nikada se nije vratio porodici. Pavlov sin Ivan je penzioner i živi u Beogradu.
- Porodica Bihalji je bila smeštena u kući Vasiljevića koja i danas postoji u Lominoj ulici u Gornjem Milanovcu i svi u gradu su znali za porodicu Bihalji, ali svi su o tome ćutali kao zaliveni. Jednom je nastradao Pavle kojeg su esesovci odmah nakon dolaska u Milanovac nekako prepoznali, odveli ga u Beograd i više se nije vratio. Ostale članove porodice su čuvali Milanovčani i porodica Vasiljević i u to vreme Bihalji su bili jedina jevrejska porodica u gradu. No, već na početku rata iznenada se u jednu sobu kuće gde su se krili i Jevreji uselio gestapovac Georg i tada su svi mislili da će biti otkriveni. Međutim, taj Georg je bio nekako čudan gestapovac. Na radiju je slušao Radio London i Radio Moskvu i to javno i toliko jako da smo svi u ulici slušali šta se dešava na frontovima, ali tada smo mislili da nas provocira i da tako želi da proceni šta mislimo o tim događajima. Takođe, i tada, kao i sada, uveren sam da je nemački oficir znao da su mu prve komšije Jevreji. Tek kasnije, posle rata, Dragan, mlađi sin Vasilija Vasiljevića, pričao je da je Georgi bio ubačeni ruski agent u nemačke redove i da je preživeo rat, mada to nikada nije potvrđeno - priča za "Vesti" Milić Jakovljević, napominjući da je Ivan Bihalji kasnije često posećivao porodicu Vasiljević koja je rizikujući svoje živote čuvala i sačuvala njegovu porodicu.
