Sa liturgije na časove
Svetosavski centar u Hanoveru subotom je pun žagora i dečje radosti, pa ova sveta kuća više liči na veliki školski centar nego na hram, naročito posle 10 časova kada se završava jutarnja liturgija, a počinje školska nastava, koja traje do 14 časova.
U Srpsku školu, kako se ona i zvanično zove, prema rečima sveštenika Milana Pejića, koji je i glavni "krivac" što to tako traje već preko 40 godina, nastavu pohađa 90 učenika, a jeziku, istoriji, srpskoj kulturi, muzici i folkloru podučavaju ih 10 visokostručnih nastavnika. Učionice su smeštene oko donje sale koja četvrtkom, a po potrebi i drugim danima služi kao vežbaonica za folklor.
Jedino nastavnica Jelena Agbaba-Milosavljević sa svojim pevačima često gostuje u prostorijama na spratu. U gornjoj sali koja je uređena kao restoranska vreme čekanja i druženja provode roditelji koji su decu dovezli. Mnogi mališani dolaze iz udaljenih prigradskih naselja, a neki čak i iz Hamelna i Hildeshajma koji su od Hanovera udaljeni pedesetak kilometara.
Među prisutnima primećujemo i Iku Kneževića i Novicu Stojanovića, koji stanuju u centru Hanovera, a od škole ih deli samo nekoliko tramvajskih stanica. Ika je dovezao šestogodišnju unuku Sanju, koja po želji mame Vesne i tate Dejana sa predškolskom decom usavršava znanje srpskog, a Novica je tu sa ćerkom Elenom koja pohađa drugi razred.
Stručni tim
Za srpski jezik u sastavu koga se uči i istorija i geografija i koji se smatra glavnim predmetom, angažovani su Svjetlana Bojić, Brankica Ot i Ilija Jović. Kod njih srpski mogu da uče i odrasli Nemci i Srbi koji su ovde rođeni, a srpski nisu dobro ili nikako naučili. Za pevanje, koje u stvari znači stručno muzičko obrazovanje, već godinama brine se dirigentkinja Jelena Agbaba-Milosavljević.
Veronauku predaju Đurđica Bosančić i doktorant Ilija Jović, a pomogne i sveštenik Milan Pejić. Marija Arsić srpski jezik sa predškolskom decom savladava crtanjem, pevanjem i pričama. Folklorni tim je najjači jer je i folkloraša najviše. Osim tri đačke grupe, već dve godine folklor uče i seniori. Njih uvežbavaju: Katarina Dabetić, Anđela Radujković, Ivana Ružić i Dragan Gudović.
- Mogli bismo da decu dovezemo, pa da odemo kući, ali one su male i potrebna im je naša podrška i za vreme pauze, kad im pomažemo da doručkuju - kažu Ika i Novica.
Graja iz podruma postaje sve jača. Pola je 12, vreme za molitvu i pauzu koje zajedno traju 45 minuta. Mališani se žure u bogomolju koja ih sa ocem Milanom očekuje širom otvorenih vrata. Deca rutinski celivaju ikone pred ulazom, krste se i zauzimaju mesta za molitvu.
Krupni glas sveštenika uspostavlja mir. Očenaš i molitvu Bogorodici devi pevaju svi zajedno. Poslednja sa svojim horom ostaje Jelena Agbaba-Milosavljević, kojoj je briga o obnavljanju crkvenog hora i deo nastavnog programa.
I konačno je počela "opsada" šaltera za izdavanje doručka. Marina Lazarov i Biljana Petrović imaju pune ruke posla. Deca imaju svoju hranu, ali na šalteru su kolači, gibanice, svega je više jer su Zadušnice, pa je tu i mnogo vernika koji su došli da za svoje upokojene zapale sveće.
Sanja Knežević radije dedi Iki mobilnim montira bradu nego što jede svoj hot-dog (kuvana kobasica u pecivu), a i njenoj prijateljici Elen hot-dog nije po volji, ali udobno smeštena tati u krilo ipak ga polako gricka.
- Svake subote neko od roditeljaje dežura u kuhiji. Raspored je na zidu, a sami nabavljaju i hranu - objašnjava Jasmina iz Hamelna, koja je u školu dovela dvoje dece.
Uglavnom, tu su mladi roditelji koji vreme provode pričajući ili čitajući. Ika, Novica i nekoliko roditelja vreme do dva sata skratili su Ukrštenicama "Vesti".
Čuvaju korene
- Uživam sa decom koja su divna. Oni se iskreno trude da budu dobri đaci jer vole svoju otadžbinu, srpski jezik i svoje roditelje koji ni po koju cenu ne žele da ih prepuste asimilaciji - kaže profesor Svjetlana Bojić, redovna nastavnica u nemačkoj školi.
