Danas je Đurđic: Stari običaji na ovaj praznik
Vernicima iz SPC danas nije crveno slovo ali je svakako veliki praznik. Sveti velikomučenik Georgije svojim podvižništvom zaslužio je i drugi pomen - pa se danas obeležava Đurđic, u slavu prenosa moštiju sveca u novi hram.
Sveti Georgije (sveti Đorđe, sveti Đurađ…, kako se sve zove u narodu ovaj svetac) ima u pravoslavnih Srba dve slave - na dan postradanja u vreme rimskog car Dioklecijana 23. aprila po starojulijanskom kalendaru (6. maja po gregorijanskom) i na dan prenosa moštiju iz Nikomidije (sada Izmir u Turskoj) u grad Lidu Palestinsku 3. (16.) novembra.
Oba praznika se obeležavaju u hramovima Srpske pravoslavne crkve ali i kao krsna slava mnogih porodica Srba. Kažu da je po brojnosti svečara na osmom mestu slava u Srba. Đurđic je i gradska slava Novog Sada, kao i Bora.
Nepokretni je praznik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna.
Kako ove godine pada u sredu, trpeza bi trebalo da je posna ali takve "kanonske trice" ne sprečavaju Srbe da uživaju i u mrsnom.
Sam Đurđic neme posebne običaje, proslavlja isto kao i sve druge krsne slave - pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem.
Neki posebni običaji vezuju se za dane koji slede po Đurđicu. Period od Đurđica do Mratindana, naziva mratinci ili vučji dani jer je Sv. Mrata (slavi se 24. novembra po gregorijanskom kalendaru) zaštitnik vukova. Po starim običajima u vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
U Zapadnoj Srbiji se početkom mratinaca klao crni petao ili pile, a u Hercegovini crno jare - i to u strogoj tišini da se ne prizovu vukovi u Vučje dane. Iz istih razloga se ne love ni vukovi.
Ova sedmica daje i "vremensku prognozu". Prema verovanju, ako dani u njoj budu s maglom, zima će biti promenljiva, a ako bude vedro, zima će biti oštra i sa dosta mraza.
