Danas je Đurđevdan: Šta da uradite, a šta nikako ne smete!
Praznik svetog Đorđa, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao jedan od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje svetog Đorđa, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Posle Svetog Nikole i Svetog Jovana, Đurđevdan je treća najčešća slava u Srba.
Za Svetog Đorđa vezana su mnoga narodna verovanja i običaji
Sveti Georgije, Đurđe ili Đorđe, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratničkoj opremi na konju, kako dugim kopljem probada aždaju koja simbolizuje mnogobožačku silu, čiji su vladari progonili hrišćane. Sveti Georgije je toj aždaji zadao odlučujući udarač jer je ubrzo car Konstantin učinio kraj progonima i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu. Zbog pobede nad mnogoboštvom svetog Đurđa zovu Pobedonosac.
Đurđevdan je praznik vezan za najveći broj običaja koji postoje u narodnom verovanju. Ovaj svetac se smatra granicom između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Romi slave svoj najveći praznik
Romi u Srbiji danas proslavljaju Đurđevdan, svoj najveći praznik, kojim se slavi dolazak proleća.
Prema tradiciji, Romi svoje domove ukrašavaju cvećem i zelenim grančicama i dočekuju proleće uz muziku i veselje.
OBIČAJI
Glavni običaji su pletenje i venaca od bilja, umivanje sa biljem, kupanje na reci.
Đurđevdansko cveće su đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili bogati: Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru.
Ovi venčići drže se okačeni na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.
Ujutru se biljem i cvećem, koje je domaćica prethodno veče potopila u vodu, prvo umivaju deca kako bi bila zdrava kao dren preko cele godine, devojke da se momci grabe oko njih, stariji da budu vitalni,a domaćini da im kuća bude čuvana.
U nekim krajevima, dok su plele vence, devojke su birale i travu zlatnoglav ne bi li se dopale mladićima, a mlade žene još više umilile muževima.
Običaj je bio i da narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na “đurđevdanski uranak”, na neko zgodno mesto u šumi, na proplanku ili pored reke. Na uranak se nosi i hrana i piće. Obavezno se peče jagnje na ražnju, a oni koji su poranili čekaju ostale da počne slavlje.
Deo običaja vezna je i za reku. Ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, a ljudi kupaju rano ujutru. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi bi se opasali vrbovim i drenovim prućem.
VEROVANJA
Razna veovanja vezuju se za ovaj svetac, a među njima se izdvajaju ova:
- na Đurđevdan ne valja spavati, već uraniti jer spavalice može da boli glava preko cele godine. Ako zaspete, onda treba da spavate i na Markov dan i to na "istom mestu".
- na ova dan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo”.
- ako je na Đurđevdan vedro - biće plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša - leto će biti sušno.
U Srbiji se kaže da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
U današnje vreme, posebno u gradovima, nije se zadržalo mnogo od ovih običaja. Ali zato domaćice spremaju bogate trpeze. Svima koji slave danas, želimo srećnu slavu!
