Lekari, ubili ste mi brata!
Država Srbija bez duše, lekari bez samilosti, a teško bolesni prepušteni dobrovoljnim prilozima, SMS porukama i solidarnosti građana, slika je zdravstva viđena iz ugla građana koji svedočanstvima o borbi za život najmilijih usijavaju društvene mreže. Jedan od njih je beogradski student Marko Andrejić koji je ostao bez 17-godišnjeg brata Strahinje, učenika Prve beogradske gimnazije.
U dirljivom pismu Marko opisuje dvogodišnju uzaludnu borbu za spas brata obolelog od najteže bolesti i uz ironičnu zahvalnost lekarima za uništeni život, ali i iskrene reči hvale ljudima dobre volje i poznatim ličnostima za pomoć.
- Lekari mesecima nisu uspostavili dijagnozu, a za to vreme se tumor uvećao četiri puta, pa je nekoliko bolnica u EU i Turskoj odbilo da ga operiše - kaže za "Vesti" Marko Andrejić i dodaje da je njegov brat operisan u Srbiji kada je već bilo kasno.
Marko navodi kako petorica dežurnih lekara sa VMA nisu hteli ni da pogledaju njegovog brata, jer "nije njihov pacijent", iako se dečak zbog epileptičnog napada grčio u vozilu Hitne pomoći. I kako Ministarstvo zdravlja smatra da osobe u kolicima mogu da prohodaju ispred zgrade onkologije, pošto nisu spremni da troše pare na popravku rampe za osobe sa invaliditetom.
Zahvaljujući se za humanitarne akcije i pažnju upućenu njegovom bratu, Marko je podsetio na mnoge slučajeve od kojih je država digla ruke, ali ne i građani odvajajući koliko su mogli za spas teško bolesnih.
Biće gore
- Pisali su i drugi ljudi koji su izgubili najdraže, a verujem i da će posle mog pisma situacija u zdravstvu i ponašanje medicinskog osoblja biti isti i još gori. Hteo sam samo da pokažem koliko lekari ne misle o životima ljudi u Srbiji, a obični plemeniti ljudi su spremni da pomognu. Znam i da kao uvek do sada niko od lekara neće odgovarati - kaže Marko Andrejić.
Pomozimo dok čekamo državu
Beograđanin Jovan Simić je uzeo stvari u svoje ruke i organizovao nekoliko humanitarnih akcija. Odrekao se dresova poznatih i aukcijom kojoj su se odazvali mnogi sportisti spasao život devetogodišnjoj Nađi Novaković oboleloj od leukemije.
Nedavno je organizovao humanitarni meč Asovi za decu i sakupio 120.000 evra. On smatra da je najlakše zažmuriti i odgurnuti probleme od sebe.
- Lako je reći država će to, ili "zašto ja, nek pomogne tajkun"... Tim pristupom se ništa ne rešava, a vreme za spas života ističe. Ako država nema dovoljno sredstava i mehanizama za pomoć, onda obični ljudi mogu mnogo da učine. Verujem da je cilj iskoreniti kriminal i korupciju, a do tada nam nema druge nego da se oslonimo na sebe - kaže Simić za "Vesti".
Slepa, nepokretna i pokradena
Humanost građana ima i drugu mračnu stranu medalje, pa su ranijih godina otkrivani lažni dobrotvori koji su skupljali pare po autobusima i stanovima i stavljali ih u svoj džep. U Užicu se ovih dana desio besramni lopovluk, krađa novca za nepokretnu i slepu Doris Bošković koja boluje od cerebralne paralize i epilepsije i ima luksaciju kukova. Užičani su postavili 70 balona za dobrovoljne priloge sugrađana kako bi se postavio lift do terase ove devojke na trećem spratu. Nažalost, ukradeno je pet balona sa dragocenih 700 evra. Ova priča ima još jednu nehumanu notu - građani odvajaju od usta za pomoć, a od 40 firmi pozvanih u pomoć, odazvale su se tri.
Strance operišu, građani čekaju
Dr Miroslav Petrović iz organizacije Pravo na zdravlje ukazuje da je Zakonom o zdravstvu i zdravstvenom osiguranju iz 2005. sistem urušen, jer su legalizovani korupcija, diskriminacija i legalizacija javnih resursa.
- Država je rekla da je ne interesuju plate lekara, pa mnogi od njih to rešavaju reketirajući pacijente. Uspostavlja se regionalno crno tržište i mada to ne bi smele po zakonu, naše klinike se hvale da operišu strance, dok se formiraju liste čekanja naših pacijenata. Još morbidnije je što u Vojvodini oboli više od 10.000 ljudi od kancera, od kojih 7.000 treba da ide na zračenje, a klinika u Sremskoj Kamenici prima 2.500. Tu država ima zakonsku obavezu da izda pacijentima potvrdu za usluge koje ne može da pruži, da bi se lečili u inostranstvu, a ona to ne čini - pojašnjava za "Vesti" dr Petrović zašto su građani prinuđeni da lečenje finansiraju SMS porukama humanih.
Ta dobročinstva sunarodnika u zemlji i dijaspori su nesumnjiva, ali kako ukazuje naš sagovornik, svaka akcija za spas života, dodatno uništava poverenje u zdravstveni sistem Srbije.
- Izmene zakonodavstva i nesprovođenje napisanog doveli su nas do pošalice "ko se za džabe leči, džabe se leči" - zaključio je Miroslav Petrović.
Renta doktori
- Zbog zakonodavstva dobili smo svetski fenomen da osim javnih i privatnih zdravstvenih ustanova imamo i pseudoprivatne ili "renta doktore". To su klinike sa dvoje zaposlenih koji telefonom pozovu nekog od vrhunskih lekara iz oko 50 zdravstvenih ustanova i onda on ide da pregleda pacijenta za novac - otkriva dr Petrović.
