Petak 15. 11. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
5
Utorak 18.10.2016.
04:11
Lj. Ivanović - Vesti A

Kako su budisti gradili Beograd

U vreme dok je Beograd bio, čini se, veća metropola nego u 21. veku, na njegovoj teritoriji sagrađen je prvi budistički hram u Evropi.

commons.wikimedia.org/public domain
Kalmički busitički hram izgrađen je 1929.

Priča o ovom hramu ujedno je i priča o nevoljama, pomoći, novom domu, prihvatanju i odbacivanju. Kako je pre više od 10 godina pisao nedeljnik "Vreme"
pozivajući se na knjigu "Kalmici u Srbiji 1920-1944" istoričara dr Tome Milenkovića, ovaj zapadno-mongolski narod u Beograd je, nakon Prvog svetskog rata, stigao iz ruskih oblasti.

U to vreme prestonica Kraljevine oporavljala se od strašnih razaranja koje je tokom rata preživela. Kalmici su bežali zbog Oktobarske revolucije.

U gradu, na potezu od Višnjice do Cvetkove pijace, postojale su ciglane i crepane, u kojima su, između ostalih, posao dobili i pripadnici zajednice Kalmika.

Vlasnik jedne od ciglana, industrijalac Miloš Jaćimović, u znak zahvalnosti za pomoć koju su nesebično pružili Beogradu, poklonio je svojim radnicima zemljište u blizini svojih ciglana, ali i crep i ciglu, tako da je u delovima grada koje danas znamo kao Učiteljsko naselje i Mali Mokri Lug, niklo čitavo jedno kalmičko naselje.

Sa "Kinezima", kako su ih zvali stanovnici ovih naselja, u Srbiju je stiglo i nekoliko njihovih sveštenika. Najstariji po godinama i svešteničkom činu bio je bakša Gavi Džimba (Mančuda) Borinov. Svoju prvu bogomolju u Beogradu Kalmici su uspostavili u septembru 1923. u dve iznajmljene sobe u ulici Vojislava Ilića 47. U tim prostorijama hram se nalazio do kraja 1925. godine kada je premešten u Metohijsku ulicu 51, a aprila 1928. godine formiraju Kalmičku koloniju. Za predsednika je izabran bivši pukovnik ruske vojske Abuša Aleksejev, koji će zajedno sa budističkim starešinom bakšom Mančuda Borinovim pokrenuti akciju za izgradnju budističkog hrama u Beogradu.

Ćutanje zbog nacista

Jedan od razloga zbog kojeg se o Kalmicima u Srbiji ne priča puno je i uloga velikog dela ovog naroda u Drugom svetskom ratu. Premda ih je bilo u Crvenoj armiji, dobar deo je ratovao u nacističkoj uniformi. Razlog je bio njihovo ideološko neslaganje s komunistima još od Oktobarske revolucije.

Na zemljištu koje im je dao Jaćimović, Kalmici su izgradili budistički hram. Svečano osvećenje hrama, prvog i jedinog takve vrste u Evropi, obavljeno je 12. decembra 1929.

U borbama za oslobođenje Beograda, u okviru "Beogradske operacije" 1944. godine, delimično je porušen gornji deo kalmičkog hrama. Beogradska kolonija Kalmika je prestala da postoji iste godine, kada su njeni članovi izbegli u Nemačku, a kasnije u SAD.

Nakon rata, nove vlasti su smatrale da je beogradski budistički hram izgubio razlog za postojanje jer je ostao bez vernika i bez relikvija, pa su 1950. srušili kupolu hrama, a prizemlje pretvorili u Dom kulture. Kasnije je u toj zgradi prostorije imao Socijalistički savez radnog naroda. Na kraju je zgradu preuzela radna organizacija Budućnost koja je hram porušila, a na njegovim temeljima podigla dvospratnu zgradu u koju je uselila svoj servis za hlađenje. Danas u Beogradu više ne postoji kalmička zajednica niti budistički hram. Ulica u kojoj je bio hram zove se Budvanska.
 

Kip stigao iz Tokija

Kalmička princeza Nirdžidma Torgutska je posetila u septembru beogradski hram. Preko poslanika Japana u Bukureštu iz Tokija stigao veliki bronzani kip Bude, čije je osvećenje izvršeno 25. marta 1934. Pola godine potom beogradski budisti su održali pomen kralju Aleksandru, ubijenom u atentatu u Marselju.

Četvrtak 20.10.2016. 00:05
бог страхота грађанског рата који је у Русији вођен након Октобарске револуције, велики број избеглица је широм света потражио уточиште, те су многи од њих стигли и у Краљевину СХС. Међу њима је највише било Руса који су се лако уклапали у српску и југословенску средину која је традиционално била пријатељска према Русима, али су поред њих долазили и припадници других народа из Руске империје. Међу њима је било и Калмика који су у Београду сазидали један oд првих будистичких храмова у Европи…
Četvrtak 20.10.2016. 00:06
Прва малобројна група Калмика у Београд је дошла априла 1920. године, да би највећи талас дошао крајем исте године и бројао је око 300 људи. До краја 1923. године у целој Србији населило се између 450 и 500 Калмика. Калмици су западни огранак монголских народа па су изгледали необично ондашњим Београђанима који су их називали Кинези (низак раст, здепаста грађа, широко лице, црна коса коју су мушкарци обично везивали у чвор). Населили су се углавном у београдском приградском насељу Мали Мокри Луг. Уживали су глас поштених и вредних људи који уредно плаћају дугове у бакалским и пекарским радњама и који се никада нису свађали. Радили су физички тешке послове — најчешће као радници на грађевинама и у цигланама. Пошто су углавном били искусни коњаници, запошљавали су се и као коњушари у краљевским шталама, тркаћим ергелама или као возачи фијакера. Доста деце родило се у српско-калмичким мешовитим браковима која су физички личила на Монголе, али су одлично говорила српски језик. На Београдском универзитету школовала се неколицина младих Калмика док је у средњим школама било двадесетак ђака оба пола.
Četvrtak 20.10.2016. 00:07
Калмици су били будисти и са њима је дошло и неколико будистичких свештеника. Најстарији по свештеничком чину међу њима је био бакша Гави Џимба (Манчуда) Боринов. Већ у септембру 1923. Калмици су установили своју прву богомољу која се налазила у две просторије изнајмљене куће у Улици Војислава Илића бр. 47. Године 1925. храм је био премештен у Метохијску улицу бр. 51, а убрзо су старишина калмичке колоније Абуша Алексејев и бакша Манчуда Боринов покренули акцију за изградњу будистичког храма.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
  • 2024 © - vesti online