Čudotvorac vojevao sa hajducima
Retki su Srbi koji nisu posetili manastir Ostrog ili ne znaju ništa o čudotvorstvu Svetog Vasilija. Ali, kada bi se na kvizu postavilo pitanje ko su srpski junaci 17. veka ili ko je Vasilije Jovanović, retki bi znali tačne odgovore.
To je bio i osnovni motiv da se Željko Pržulj, književnik iz Istočnog Sarajeva, posle uspešnih priča o Prvom svetskom ratu i atentatu na Franca Ferdinanda u Sarajevu, upusti u "avanturu" i kroz roman "Vladika, slava mu i milost" predoči današnjim generacijama zemaljski život vladike Vasilija Ostroškog.
Isail prvi graditelj manastira
Željko Pržulj otkriva i da vladika Vasilije zapravo nije prvi počeo da gradi manastir Ostrog.
- U gornjem delu postoje dve pećine, a prvu je u crkvu pretvorio monah Isail, sveštenik koga su kasnije Turci raščerečili. Vladika Vasilije je izgradio crkvu u drugoj pećini i ona je u potpunosti oslikana. Međutim, kako se 400 godina na tom mestu pale sveće, gar je toliko prekrila freske da se ne vide.
Ovo je prvi takav pokušaj u domaćoj književnosti, a u razgovoru za "Vesti" Pržulj objašnjava da je proučavajući zemaljske dane sveca Vasilija Ostroškog shvatio koliko je bilo teško tadašnjim Srbima ne samo da sačuvaju svoju veru, već i gole živote.
- Bavio sam se periodom od 1620. do 1670. godine kada je Sveti Vasilije na svaki način pokušavao da spase srpski narod Hercegovine, Sarajeva i dela Crne Gore. Svetovni ljudi bi trebalo da na šamar okrenu i drugi obraz, ali vladika Vasilije nije bio "tipičan" predstavnik Crkve. On je vojevao sa hajducima, a pronašao sam i podatak da je ispod mantije nosio dve kubure. Međutim, to je sve činio zato što su okolnosti nalagale. Bilo je "biti ili ne biti" za očuvanje srpstva i od unijaćenja i islamizacije, ali i fizičkog pogroma - priča Pržulj.
U romanu je opisano vladikino prijateljstvo sa hajduk Bajom Nikolićem Pivljaninom.
- Bajo Pivljanin je bio prvi Srbin posle Miloša Obilića čiju su glavu, posle njegove pogibije, Osmanlije odnele sultanu u Carigrad i on je okačio na tvrđavu. Ono što je u duhovnom životu bio Sveti Vasilije, u vojničkom je bio Bajo Pivljanin. Oni su prijatelji, saborci i čuvari srpskog naroda i vere - veli Pržulj i otkriva da je pronašao čak i detalj kada se vladika Vasilije zaklinje na krst paši da će nešto uraditi, mada ga je prevario.
- Ali, to samo pokazuje na šta je sve bio spreman samo da bi spasao živote Srba zatočenih po turskim tamnicama ili kako bi sprečio da cela porodica pređe u islam. Ne treba zaboraviti da je to bilo vreme kada su u Sarajevu mnoge srpske familije primale islam samo da bi preživele, pa se za 10 godina struktura stanovništva drastično promenila. Slično je i sa pokušajima katoličke crkve u Hercegovini koja je činila sve da preobrati što više pravoslavnog življa. Kako bi to sprečio, ali i nahranio gladne, on je čak prodao jednu crkvu u Crnoj Gori. Takođe, kako bi za taj narod obezbedio brašno, vladika je ugovarao sa Mlecima da srpski hajduci ratuju za njihov račun protiv Turaka na Kritu ili je potplaćivao trgovce na pijaci robova u Sarajevu da za njegov račun kupuje Srbe koje bi zatim oslobađao ropstva - objašnjava Pržulj i dodaje da je zbog neobičnog životnog puta jedne važne istorijske ličnosti i crkvenog velikodostojnika bio u strahu da li će od vladike Amfilohija dobiti blagoslov da se ova knjiga i objavi.
- Da nisam dobio blagoslov, ova knjiga nikada ne bi ugledala svetlo dana - kaže na kraju razgovora Željko Pržulj.
