Tekvondo važniji od nauke?!
Otvoreno pismo akademika Dejana Despića kojim se odrekao Nagrade Grada Beograda podelilo je srpsku javnost u odgovoru na dilemu da li država pravilno rangira prioritete kad raspoređuje budžetski novac za nauku, kulturu, obrazovanje ili sport. Okidač za protest akademika bile su izrazito visoke novčane nagrade koje je država dala osvajačima medalja na Olimpijskim igrama u Riju.
Ugledni kompozitor nijednog momenta nije osporio značaj ni potcenio uspeh srpskih sportista i ogroman trud koji su uložili da bi ga ostvarili. On samo pita šta je bitnije za društvo - "vreme sporta i razonode" ili prosveta, nauka, zdravstvo, kultura...
Pozorišni i filmski režiser Gorčin Stojanović smatra da je akademik generalno u pravu. On konstatuje da mnogi ljudi vrše promociju Srbije u svetu i na značajniji način nego što to rade sportisti, s obzirom na to da mnogi od sportova u kojima su Srbi uspešni i nisu popularni u svetu.
Pročitajte još:
* Patriotizam u Riju umesto u Briselu
* "Sportistima bogatstvo, dok sirotinja grca!"
* Ološ
- Nikako ne nipodaštavam uspeh, recimo naših tekvondistikinja, ali da li je Srbija više zemlja tekvondoa ili pozorišta, ili umetničke muzike. Najbolje ću vam to argumentovati na konkretnom primeru. Mladi i veoma potvrđeni pozorišni reditelj Miloš Lolić dobitnik je tri prestižne pozorišne nagrade na nemačkom govornom području, a nije dobio ni čestiti intervju u našim medijima. U tom smislu je akademik Despić u pravu - konstatuje Stojanović, verni pratilac sportskih dešavanja, pogotovu fudbala, o kojem piše i kolumnu za "Blic".
Bivši fudbalski selektor Milovan Đorić, na drugoj strani, smatra da se preko sporta mnogo više čuje za Srbiju, nego, uz sva uvažanja, kroz dela uglednih akademika.
Žena fudbalera ili žena doktora
Jedan doktorant ovako je na forumima komentarisao aktuelnu dilemu:
- Razvoj jedne zemlje ne zavisi od količine sportista koje poseduje, već od znanja i mogućnosti da proizvede dobra i usluge. Znanje ovoj državi je neophodno, mi smo druga zemlja u svetu po odlivu mozgova, a jedan od razloga je to što je loš sistem, a i ono što se forsira. Danas je bolje biti žena fudbalera, nego žena doktora nauka. Danas je bolje biti starleta, nego biti obrazovan.
- Nije problem u nagradama koje primaju naši vrhunski sportisti, jer one i nisu tako velike ako uzmete da je na primer Ivana Španović osvajanjem Dijamantske lige dobila 40.000 dolara, koliko to što je ulaganje u nauku i u kulturu na veoma niskom nivou. Sportistima ne bi smetalo kad bi takvu novčanu nagradu dobio i akademik, ali je generalno problem što živimo u siromašnoj zemlji. Ni u sport se ne ulaže, pa mi nemamo nijedan klub koji kupuje kopačke deci, već to moraju roditelji - primećuje popularni Bata Đora.
Akademiku 1.600, sportisti 45.000 evra
Nakon uspeha u Riju, premijer Vučić je najavio da će Vlada Srbije podići za 5.000 evra nagrade osvajačima odličja. Tako za zlato u individualnom sportu od države dobijaju 45.000 evra. Ukupno je za nagrade svim olimpijcima za osvojena neka od tri prva mesta isplaćeno više od tri miliona evra. Poređenja radi, uz Nagradu grada Beograda, akademik Despić dobio je i novčani iznos od 200.000 dinara, odnosno manje od 2.000 evra.
