Nejednakost među polovima izražena, a žene sve uticajnije
Da li žene u politici mogu da doprinesu novim stilom upravljanja, mogu li da rasuđuju i donose odluke ne unoseći emocije ili će ih emocije ipak odvesti u pravcu boljih odluka? One u svim poljima pokreću raspravu o temama o kojima se nije razgovaralo, o temama vezanim za svakodnevni život i predstavljaju otelotvorenje socijalnih promena.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i kandidatkinja za američkog predsednika Hilari Klinton su uticajne i ambiciozne žene u politici kakve svet ne pamti u skorije vreme, a smatraju ih i ženama koje su uspele da prevaziđu prepreke kako bi ušle u vrlo zatvoren klub svetskih političkih lidera.
Prvi put bi jedna žena, kandidatkinja demokrata Hilari Klinton, mogla da bude izabrana za predsednicu SAD. Klintonova je već ušla u istoriju kao prva žena koju je jedna od dve velike stranke kandidovala za predsednicu.
Obrazovanje
Prema podacima Ujedinjenih nacija, iako je u svetu zabeležen napredak u sferi obrazovanja, zapošljavanja i politike, nejednakost među polovima je i dalje izražena.
Među decom koja ne idu u školu devojčica je 2009. godine bilo 53 odsto, što je manje nego 1990. godine, kada ih je bilo 60 odsto, podaci su Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu UN.
U Istočnoj Aziji i na Pacifiku situacija se značajno poboljšala, gde je taj procenat za 20 godina sa 70 pao na 40 odsto.
U razvijenim zemljama Centralnoj i Istočnoj Evropi, Istočnoj Aziji i na Pacifiku, Latinskoj Americi, Bliskom istoku i u Severnoj Africi broj žena u visokom obrazovanju je veći, ipak, 60 odsto nepismenih u svetu su i dalje žene.
Vođa konzervativaca Margaret Tačer je 1979. bila na čelu britanske vlade, a 37 godina kasnije njenim koracima je krenula i Tereza Mej koju, kao i nemačku kancelarku Angelu Merkel, često nazivaju "gvozdenom lejdi", mada ona to tek treba da dokaže.
Merkelova je prva žena kancelar u istoriji Nemačke, a na tu funkciju je prvi put izabrana 2005. Deset godina kasnije, časopis "Forbs" ju je proglasio najmoćnijom ženom sveta.
Zaposlenje
Prema podacima UN, samo polovina žena u radnoj dobi čini deo radno aktivne populacije, odnosno rade ili traže posao, dok je 77 odsto muškaraca u tom položaju.
Međunarodne organizacije rada iznose podatak prema kojem žene više pogađa nezaposlenost (6,2 odsto), dok je tom riziku izloženo 5,5 odsto muškaraca, i to u svim delovima sveta.
Žene zarađuju u proseku za 23 odsto manje nego muškarci i biće potrebno 70 godina da se razlike u zaradama izbrišu.
Žena menadžera je manje, 39 odsto u razvijenim zemljama i 28 odsto u zemljama u razvoju, a na čelu samo 18,3 odsto kompanija su žene.
U proseku, žene obavljaju dva i po puta više sati rada bez naknade, u okviru domaćinstava i negujući decu ili starije.
U 2015. godini u svetu je bilo 22 odsto žena parlamentaraca, dok ih je deceniju ranije bilo 11,3 odsto.
Posmatrano po regionima, razlike su velike. Nordijske zemlje imaju 41,1 odsto žena u svojim parlamentima, dok ih je u regionu Pacifika svega 15,7 odsto na tim položajima.
Neke žene su uspele da uđu u finansijske krugove, poput Francuskinje Kristin Lagard koja je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda. Ona je prethodno bila prva žena ministar ekonomije u Francuskoj. I na čelu Svetske zdravstvene organizacije od 2006. je žena - Kineskinja Margaret Čen.
Međutim, žene su i dalje u manjini na rukovodećim položajima, mada se njihov broj polako povećava.
U novoj Vladi Srbije od ukupno 19 ministarskih mesta, pet je pripalo ženama. Nela Kuburović je ministarka pravde, Ana Brnabić ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Zorana Mihajlović ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok su Jadranka Joksimović i Slavica Đukić Dejanović ministarke bezportfelja. Na čelu srpskog Parlamenta je Maja Gojković.
Prema podacima agencije UN za rodnu ravnopravnost iz 2015, samo 17,7 odsto ministara u svetu su bile žene.
I u Americi žene teže dolaze do visokih funkcija nego do nižih položaja. Njujork nikada nije imao gradonačelnicu, a među gradonačelnicima 100 najvećih američkih gradova samo 19 odsto su žene.
Tom ekskluzivnom klubu "vođa najvećih gradova sveta" pridružila se Juriko Koike, koja je krajem jula izabrana za prvu guvernerku Tokija, što je izuzetak, a Tomomi Inada je imenovana je za ministarku odbrane u novoj, rekonstruisanoj Vladi Japana.
Žene oličavaju moderno lice velikih evropskih gradova, gradonačelnica Pariza je An Idalgo, Rima Virdžinija Rađ, a Madrida Manuela Karmena.
Na čelu Rima i Torina odnedavno su žene, Virđinija Rađi i Kjara Apendino. Njihov izbor na te funkcije predstavlja napredak, ali ne i prekretnicu u toj zemlji.
Jedinica austrijske Vojne policije pri Kforu u Prištini pod komandom je žene. Ukupno 12 žena stacionirano je u južnoj srpskoj pokrajini.
Da Srbijom i završimo - Mira Krdžić iz Ušća je jedina žena rudar u Srbiji, koja više od dvadeset godina svakog radnog dana obavlja jedan od najtežih poslova na svetu, silazi u doboke jame Ibarskih rudnika Baljevac, predvodeći kao šef smene i po četrdesetak muškaraca.
Pa ipak, živimo u društvu kojem se više raduje muškom nego ženskom detetu. Da li je to realnost koju je nemoguće promeniti ili će pripadnice ženskog pola u budućnosti doprineti tome da u novom društvu ne razgovaramo o rodnoj ravnopravnosti, već da ona bude podrazumevana?
