Sve je lakše uz rakiju i čvarke
Robertson Kapeli (28), švajcarski umetnik mlađe generacije prepoznatljiv po svojim akvarelima i uljima na platnu vrhova Alpa, već nekoliko nedelja je u Srbiji, gde ne samo što traži inspiraciju, već se sasvim slučajno okušao i u pravljenju skulptura od betona. Prva od tih skulptura, nastala pre samo nekoliko dana i teška čak devet tona, biće izložena na ovogodišnjem Egzitu u Novom Sadu.
Kapeli je ovu skulpturu od betona napravio kao gost umetničke kolonije Devet, koja je u prostoru stare ciglane beogradskog naselja Karaburma okupila oko 1.000 umetnika iz Srbije, ali i Evrope. Slikar i skulptor uz osmeh kaže da se na ovom festivalu zadesio slučajno, ali da je to bila ljubav na prvi pogled!
Komarci bez granica
Kapeli kaže da se sa umetnicima s kojima je stvarao "Devet ploča" već dogovorio da naprave Grupu specifičnog naziva Komarci.
- Umetnost nema jezičkih ili drugih barijera. Odmah smo se prepoznali i razumeli, pa smo se veoma brzo dogovorili da nastavimo saradnju okupljeni u umetničku grupu koju smo nazvali Komarci - priča ovaj umetnik iz Švajcarske.
- Prvobitno je trebalo samo da se sretnem sa Viktorom Kišom, osnivačem kolonije, kako bih saznao za mogućnosti nabavke bronze i drugih metala potrebnih za pravljenje većih skulptura. Međutim, našao sam se u umetničkom grotlu i bio sam impresioniran onim što sam video! Posebno činjenicom da se na jednom mestu okupio tako veliki broj umetnika koji su želeli da izraze i podele svoje znanje sa drugima. A onda, drugog dana festivala, kada me je Viktor pitao: "A što i ti ne bi nešto napravio", nisam imao dileme - priča ovaj mladi umetnik iz Davosa, koji svoje slike prodaje ne samo po Švajcarskoj, već i po celoj Evropi i od toga, tvrdi, lepo živi.
- Skulptura koju sam uradio je zapravo samo jedan deo celine koju čini ukupno devet betonskih ploča. Svaki umetnik je bio zadužen za jednu, a moj posao je bio da napravim logo festivala Devet, dok se na drugim nalaze umetnički izrazi učesnika festivala i posetilaca koji su imali prilike da naprave nešto u glini, a to je kasnije izliveno u beton - priča naš sagovornik i dodaje da su ih odmah kontaktirali i organizatori Egzita, kako bi se neobično umetničko delo od betona našlo na ovom festivalu.
Kapeli se bavi slikarstvom od svoje 11. godine, a tu ljubav je nasledio od oca i dede kojima je to bio hobi. Da bi se usavršio, on je jedno vreme boravio i u Italiji, u prestižnoj školi za vajare u mermeru.
- Za Srbiju i Srbe sam čuo od svog prijatelja i tehničkog inženjera Slobodana Markovića. Za sve ono što ja zamislim, on ima zadatak da u tehničkom smislu pretvori u stvarnost i to mu uspeva. Znamo se odmalena, od osnovne škole, i on mi je stalno pričao kako bi trebalo da dođem jer se ovde inspiracija može naći na svakom koraku - veli naš sagovornik.
Kapeli dodaje da je Srbiju zavoleo na prvi pogled.
- Neopisivo dobar osećaj je stvarati u Srbiji, to je drugačija vrsta slobode od one na koju sam navikao u Švajcarskoj. Tamo je sve regulisano, pa treba puno vremena samo da bi se nešto počelo. U Srbiji kad hoćete nešto da stvarate, onda odmah počinjete, nema priprema. Uz sve to, imate i odlične umetnike - pun je utisaka ovaj umetnik.
Na pitanje da li je imao straha kada je prvi put dolazio u Srbiju, zemlju "ubica i koljača", on odmahuje rukom.
Umetnički dvojac
Njegov prijatelj, 32-godišnji Slobodan Marković, sa tri godine je iz rodnih Potarica kod Modriče s majkom otišao za Davos i tamo završio školu. Do pre nekoliko godina radio je kao vodoinstalater u lokalnoj toplani.
- Onda mi je Robertson predložio da budem tehnički inženjer koji će u praksi ostvariti sve njegove ideje. Ideja je da stvara u bronzi i ja sam mu predložio da to radimo u Srbiji, jer je mnogo jednostavnije i jeftinije nego u Švajcarskoj. Transport i sečenje mermera u Švajcarskoj nadmašuje cenu samog neobrađenog kamena - priča Marković.
- Nikada nisam sudio o ljudima i državama na osnovu priče, tako da nisam imao nikakvih loših asocijacija ni kada je reč o Srbiji, koje su se možda očekivale. Jednostavno, sve je lični doživljaj, a moj je da je Srbija sjajna zemlja, Srbi sjajni ljudi, a Srpkinje među najlepšim ženama na svetu - kaže ovaj umetnik.
Kapeli se, osim u krajolik i ljude, odmah zaljubio i u našu rakiju, ali i čvarke i punjene paprike.
- Prvi put sam čvarke probao ove godine i stvarno su odlični. U Švajcarskoj je srpska zajednica velika, ali takve mesne đakonije je moguće probati samo na slavama... Sve o srpskoj hrani učim od svog prijatelja Slobodana - ističe Kapeli.
