Zamislite, nije premijer: U Srbiji je najugroženiji "običan građanin"
Iako naš premijer, uz podršku najbliskijih saradnika: Nebojše iz Beograda, Aleksandra Vulina i Dragana J. Vučićevića, zagovara politiku da njemu neko uvek "radi o glavi", moglo bi se zaključiti da je on i najugroženija osoba u našoj zemlji. Ipak, kako pokazuje najnoviji Izveštaj Zaštitnika građana za prošlu godinu, stanje prava građana u Srbiji tokom 2015. obeležile su ekonomske nedaće velikog broja građana i manjak pravne sigurnosti. Samim tim, dolazimo do zaključka da je ipak u Srbiji bio najugorženiji - običan građanin.
Zaštitnik građana Saša Janković kazao je da je broj pritužbi porastao za 28 odsto, a na početku debate ukazao je i da Skupština Srbije već dve godine nije razmatrala izveštaje Zaštitnika iako je to njena zakonska obaveza.
On je dodao da se, kako je kazao, usuđuje da kaže da ta institucija ispunjava svoju ulogu, kontrolu organa vlasti i napomenuo da se još uvek ne može reći da je situacija zadovoljavajuća iako je 88 odsto preporuka sprovedeno.
Pročitajte još:
* PIO fond krije podatke o radnom stažu Vučića i Nikolića
* "Ovde se kritičari smatraju izdajicama! Ne osećam se bezbedno zbog pretnji"
- Posebno ranjive grupe bile su jako siromašni građani, deca, mladi, interno raseljeni, žrtve nasilja u porodici, organizacije i pojedinci zagovornici ljudskih prava, novinari, pripadnici LGBT... - rekao je Janković.
On je dodao da mnogi kažu da je najugroženiji običan građanin, i to je zato što svakom od nas treba pravna sigurnost, da znamo šta možemo, šta ne možemo, da znamo da će policija reagovati ako neko ugrozi našu fizičku bezbednost, i zbog toga rečenica - da je ugrožen običan građanin - mora da stoji u izveštaju.
Prema njegovim rečima, potrebno je samo da svako u državi radi svoj posao kako bi stvari bile bolje, dodajući da ima onih koji ga rade, te da veruje da će izveštaj u kome se konstatuje da očekivanja nisu ispunjena do kraja biti poslednji u nizu.
Raskorak između normativnog i stvarnog
Govoreći o položaju nezavisnih kontrolnih organa u državnom uređenju sa aspekta normativnog i praktičnog, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da se "uvek naježi kada čuje da Srbija ima dobre zakone koji se ne primenjuju".
Kako je rekao, postoji raskorak između normativnog i stvarnog, ali je napomenuo da postoje neke stvari koje su se promenile na bolje, kao što su uslovi za rad.
- Međutim ono što je konstantan problem je pitanje samog odnosa drugih delova sistema vlasti prema tim institucijama - rekao je Šabić i dodao da su s druge strane građani shvatili značaj tih institucija.
On je poručio predstavnicima vlasti da kontrolne institucije nisu nikakvi neprijatelji, niti protivnici već korektivni saveznici koji vlast treba da učine kvalitetnijom. Zbog dosadašnjeg nerazumevanja, kako je dodao, nisu postignuti odgovarajući rezultati.
- Otvoriti poglavlje 23, a imati takav odnos prema institucijama koje štite prava građana je jako opasan. Ne vidim onda perspektivu u tom procesu, a doživljavam ga kao koristan - naveo je Šabić.
Evo na šta se građani najviše žale
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković potvrdila je da je najviše pritužbi bilo na ugrožavanje socijalnih i ekonomskih prava, dok je predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kao probleme u sudstvu navela nefikasnost i nejednakost u praksi. Građani smatraju da je sudstvo najkorumpiranije, a potom i zdravstvo, rekla je Tatjana Babić direktorka Agencije za borbu protiv korupcije. Ona je dodala da je u 2015. stiglo 750 pritužbi građana koji su imali sumnju da je došlo do korupcije u različitim oblastima. Babić je navela da se 11 odsto odnosilo na pravosuđe, a jedna petina na postupak izvršenja.
Stanje u medijima
Zaštnik je s pravom u 2015. ukazivao na štetnost tabloidizacije medija, rekao je na debati predsednik NUNS Vukašin Obradović.
On je "sa žaljenjem konstatovao da Zaštitnik nije naišao na podršku onih koji treba da brinu o društvu već je protiv njega vođena kampanja, a u njoj su učestvovali i predstavnici državnih organa".
Kada je reč o setu medijskih zakona od kojih se mnogo očekivalo, Obradović je potvrdio zaključak Zaštitnika da oni nisu ojačali slobodu medija i pravo građana na pravovremeno informisanje.
- Očekivanje da će povlačenje države iz medija bitno uticati na zaštitu javnog interesa u velikoj meri je obesmišljena primenom zakona u praksi. Ako je suditi po novim vlasnicima medija i njihovim programskim sadržajima, Srbija je umesto državnih dobila stranačke medije - rekao je Obradović.
Prodaja medija
Najviše je urgožen građanin koji poštuje zakon, istakao je tokom debate Nemanja Nenadić iz Transparentnosti, rekavši da nije korektno da se koristi reč "običan građanin". On je govoreći o prodaji medija rekao da su ih kupili oni koji su dali najveću cenu.
- Ako prodaja nije bila slobodna, ako je bilo pretnji, onda hajde da pričamo o tome... da ne pričamo samo o posledici. Treba videti šta u sistemu nije valjalo - rekao je Nenadić i pohvalno se izrazio o tome što je u izveštaju Zaštitnika istaknuto da nije bilo javnih rasprava.
Odgovarajući Nenadiću, Zaštitnik građana je rekao da bi on bio u pravu da su mediji roba kao bilo koja druga, međutim, podsetio je da oni to nisu jer treba da budu u funkciji interesa javnosti.
- Nije bilo dovoljno da država kaže ko da najviše on postaje vlasnik - rekao je Janković.
