Sloboda medija u Srbiji: Autocenzura sve rasprostranjenija
Mediji u Srbiji nisu slobodni u meri primerenoj savremenoj evropskoj državi i društvu, ali Srbiji sa do sada dostignutim nivoom medijskih sloboda, ocenio je zaštitnik građana Saša Janković u godišnjem izveštaju koji je naveo i da je značajan normativni napredak načinjen donošenjem tri medijska zakona.
U izveštaju se navodi i da je autocenzura zahvatila medijski prostor, dok je kritičko izveštavanje u 2014. godini označavano kao "nečasna protivdržavna aktivnost koja koči reforme".
Nezgodna pitanja
Nije neoubičajeno, piše ombudsman, da najviši predstavnici vlasti na pitanja koja im se ne sviđaju odgovaraju ličnim diskvalifikacijama i aluzijama na navodne skrivene motive novinara ili medijskih kuća. Kao primer Janković je naveo konferenciju za novinare 8. oktobra prošle godine na kojoj je premijer Srbije, umesto da odgovori na, kako se navodi, legitimna pitanja novinarke, izneo niz optužbi o njenoj političkoj i interesnoj neobjektivnosti, ali i lista za koji radi.
Kako se navodi u izveštaju, postupci nosilaca vlasti i okolnosti na medijskom tržištu pogoduju autocenzuri ili tendencioznom, navijačkom izveštavanju zbog čega trpi Ustavom grantovano pravo građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavani o pitanjima od javnog značaja.
Navodi se takođe da je autocenzura zahvatila medijski prostor jer oni koji pišu ili objavljuju kritičke tekstove bivaju sa visokih državnih mesta proglašeni za strane ili tajkunske plaćenike, unutrašnje neprijatelje, domaće izdajnike, "preplaćenike", "opoziciju" i izloženi su linču u pojedinim medijima.
Janković navodi da listovi ili mediji koji objavljuju kritičke misli ili činjenične tvrdnje koje protivreče vladajućoj retorici strahuju od povlačenja oglašivača, čiji je novac ključan za njihov opstanak.
Pretnje novinarima
Ukidanjem Utiska nedelje na televiziji B92, smatra zaštitnik građana, bitno je smanjen medijski prostor u kome mogu da se čuju zagovnici različitih opcija i rešenja, ali i preko potrebni javni društveni dijalog o najvažnijim pitanjima.
Novinari i redakcije koji iznose sumnje ili činjenice vezane za teme kao što su pomoć građanima na KiM ili rad sprotskih udruženja sa najdužom tradicijom u kojima se ponekad provlače i kriminalne radnje, mogu računati na prikrivene i otvorene pretnje u čijem suzbijanju, ocenjuje ombudsman, država nije pokazala efikasnost.
Dodaje se da su u takvim situacijama novinari prinuđeni da biraju između sopstvene bezbednosti i potpunog informisanja javnosti o temama od javnog značaja.
- Samocenzura je tada posledica, a uzrok - neefikasnost džave. Žrtva je sloboda medija i informisanost građana - zaključio je Janković, uz ocenu da je rad nezavisne komisije za ispitivanje nerešenih ubistava novinara tokom 2014. dao prve opipljive rezultate, čija se tačnost proverava pred sudom.
