Evo šta je bio Hitlerov tajni signal za napad na Beograd

Bombardovanje Beograda predstavlja jednu od najvećih tragedija Drugog svetskog rata. Naime, 27. marta 1941. na beogradskim ulicama okupile su se hiljade demonstranata. Početak suprotstavljanja Srbije i Jugoslavije fašizmu u Drugom svetskom ratu razjario je Adolfa Hitlera. Nacistički spisi iz okruženja Adolfa Hitlera i italijanski diplomatski spisi otkrili su koji je bio tajni zvučni signal za početak napada na Jugoslaviju.

- Odluka da se napadne Jugoslavija doneta je tako da je za datum napada određen 6. april, nedelja. Hitler je tražio da se postigne efekat iznenađenja, da taj napad bude surov, da se posebno koncentriše na Beograd kako bi Beograd bio kažnjen - kaže istoričar Dejan Ristić.

Već 28. marta vojni izaslanik u Berlinu tajno obaveštava vladu da Nemačka planira vazdušni i kopneni napad. 1. aprila drugom tajnom depešom obaveštava da je napad planiran za 6. april, ali ne i kada će početi, penosi B92.

Nemci u poslednjem trenutku shvataju da Jugosloveni znaju šta im se sprema.

- Dolazi do panike budući da se ne može postići efekat iznenađenja. Tada na scenu stupa Gebels, ministar propagande nacističke nemačke, koji odlazi kod Hitlera i predlaže da se u nedelju 6. aprila u 5:20 ujutru kada je bilo predviđeno da krene združeni kopneni napad na Jugoslaviju sa radio talasa Radio Berlina emituje kao tajni zvučni signal za početak rata uvertira Marš Princa Eugena, kompozitora Anreasa Leonarda - dodaje Ristić.

Posle tajnog signala Gebels je na radio Berlinu pročitao Hitlerovu proklamaciju o razlozima za napad na Jugoslaviju i Grčku.

6. aprila 1941. u 6.30 ujutro nemački bombarderi zasuli su glavni grad. 75 godina kasnije o užasu koji je zadesio grad retko koji živi svedok može da priča. Umesto uglavnom devedesetogodišnjaka, govore njihovi potomci.

- Najviše čovek veruje nekome ko je očevidac nečega. Pod broj jedan iz pijeteta prema tim nevinim žrtvama, pod broj dva, mi svako naše obeležavanje pa i ovo ovog datuma, to ja često naglašavam mojim presdsednicima opštinskih odbora, da to moramo da radimo i zbog tih živih boraca koji su sve to doživeli, propatili, između ostalih i bombardovanje Beograda kako bi videli sada nije to zaboravljeno - kaže Bora Ercegovac predsednik Gradskog odbora SUBNOR.

U Beogradu je19 41. godine živelo 370.000 ljudi, a 2.274 se vode kao poginuli u šestoaprilskom bombardovanju.