Atelje u suzama: Poslednji aplauz za Madžgalja
U Ateljeu 212 održana je komemoracija Marinku Madžgalju. Veliki broj glumaca i poznatih ličnosti došao je da se poslednji put oprosti od Madžgalja, koji je 26. marta izgubio bitku sa opakom bolešću.
Komemoracija je počela minutom ćutanja, a prvi na binu izašao je direktor "Ateljea 212" Branimir Brstina:
- Ove reči koje ću sada reći, radije bih odćutao. Opraštamo se od tebe, druže moj. Širok osmeh, oči koje igraju i duh koji te oplavljuje... Tu si negde, blizu nas. Bio si mlad i zdrav kao ruža.
Mirjani Madžgalj, Marinkovoj majci, pozlilo je na samom početku komemoracije, a okupljeni su joj ukazali pomoć.
Posle Brstine, Jelena Đokić je svojim govorom rasplakala celu salu:
- Hvala što si stvorio pravac "Madžgaljizacije". Tvoj cilj je bio da nam izmamiš osmeh, volela bih da sad mogu da umrem od smeha. Znam da bi to želeo. Ja te nikad neću prežaliti!
Potom je pušten insert iz serije "Ranjeni orao", u kojem Marinko peva numeru "Kradem ti večeri rane".
Aleksandar Srećković pričao je o svom odnosu sa Marinkom. Kubura je jedva imao snage da govori.
- Sada reči nema. Nijednu reč neće pratiti njegov osmeh, samo tuga. Ja ću sada dugo da ćutim. Ljubi te brat - rekao je on.
Ognjen Amidžić u suzama je održao govor:
- Marinko i ja smo se slučajno upoznali i postali prijatelji. Proveli smo neverovatnih 13 godina zajedno. On bi tražio da pričam gluposti da bismo se smejali, ali ne mogu. Ovo mi je nešto najteže u životu. To je najtalentovaniji čovek koga sam poznavao, u svim sferama. Uvek je kasnio i bio je lenj za sve što je radio... Ja sada čekam da će se pojaviti jer je zakasnio. Ako je Marinko umro, kao što kažu, za mene nije.
Andrija Milošević rekao je da će Marinko kroz njega nastaviti da živi, s obzirom na to da mu je ukrao mnogo fora.
- Mnogo sam ga voleo. Izmislio sam predstavu samo da bih igrao sa njim... - dodao je Milošević.
Pročitajte još:
* Umro glumac Marinko Madžgalj
Gorica Popović rekla je da ne ume i ne želi da se oprosti od Marinka:
- Odlazak je nepodnošljiv i besmislen. Da je nebo znalo koga nam oduzima... Biser, deliju. Na pogrešnog si se namerila, smrti. Ali, prijatelju, čuvamo te.
Gordan Kičić prisetio se zajedničkih trenutaka sa Madžgaljem:
- Mili moj, mogao si sve... Divio sam ti se. Bio si car i šmeker. Voleo si da te vole i obožavali su te. Tugu i bes izražavao si samo na sceni. Nedostajaćeš mnogo. Volim te, batice moj.
Tamara Krcunović obratila se prisutnima u ime Marinkovih drugara sa klase:
- Pregršt sećanja na Marinka od drugova sa klase. Maki, hvala ti za smeh, smeh, smeh. Hvala ti što si nam zadao standarde. Čujem te Maki kako pevaš... Nasmejao si se Maki, rekao si vidimo se. Pogledom i osmehom si me ubedio da si dobro.
Veliki broj Marinkovih kolega je došao da se oprosti od slavnog glumca. Tu su ministar kulture Ivan Tasovac, Seka Sablić, Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović, Dragana Mićalović, Olga Odanović, Marko Živić, Vuk Kostić, Nikola Kojo, Nikola Đuričko, Dejan Lutkić, Irfan Mensur, Rada Đuričin, Dragan Vujić Vujke, Mirka Vasiljević, Petar Božović, Svetislav Bule Goncić, Gorčin Stojanović, Kalina Kovačević i mnogi drugi.
Po želji Madžgaljevih roditelja, prijatelji, kolege i porodica oprostili su se od Marinka uz numeru Zdravka Čolića "Svadbarskim sokakom“, čiji je autor Đorđe Balašević, a koju je Madžgalj otpevao. Svi prisutni su ustali i uglas, uz suze i jecaje, otpevali ovu pesmu.
